ČEKAJUĆI ZSO Evropska unija doziva “praktično rešenje”, šta može da otvori vrata?

Najava da bi EU mogla kroz dijalog da potraži „praktična rešenja“ za formiranje ZSO otvorila je pitanje novog pristupa Brisela ovom procesu. Analitičari iz Beograda za Kosovo onlajn navode da postoje načini kojima bi se izbeglo slanje nacrta Ustavnom sudu, ali upozoravaju na nedostatak političke volje Aljbina Kurtija. Ocenjuju da poruke EU treba čitati između redova, ističući da je ključ u njihovoj spremnosti da u punoj meri iskoriste svoje političke i finansijske mehanizme. Deo stručne javnosti u Prištini, međutim, veruje i da su prvi koraci već napravljeni.

Bivši ambasador EU na Kosovu Aivo Orav u oproštajnom intervjuu za grupu medija na srpskom jeziku signalizirao je da bi EU mogla tražiti druge načine za formiranje ZSO bez iznošenja nacrta statuta pred Ustavni sud Kosova.

– Ne možemo beskonačno čekati. Potrebno je pronaći praktična rešenja kroz dijalog – rekao je Orav.

Šta to može da bude?

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević je da je formiranje ZSO pre svega pitanje političke odluke u Prištini i spremnosti EU da izvrši politički i finansijski pritisak kako bi se proces konačno pokrenuo.

– Mislim da su oni svesni da je prošlo mnogo vremena, a i sama izjava ambasadora EU govori o tome da su svesni da je prošlo mnogo vremena i da nije bilo rezultata i da je vreme da se nešto uradi – rekao je Zečević.

” Evropska unija raspolaže mehanizmima”

Dodao je da Evropska unija raspolaže mehanizmima kojima bi mogla da utiče na Prištinu.

– Kakve oni tehničke mogućnosti imaju? Oni imaju političke mogućnosti, imaju finansijske mogućnosti kada je reč o institucijama u Prištini. Da li su spremni da ih upotrebe? To je sada pitanje za Evropsku uniju, a ne toliko za Kurtija – istakao je on.

Ocenjuje da je politička situacija na Kosovu haotična, ali da bi rešenje ipak moglo biti postignuto ako bi bilo političke volje.

– Kurti bi mogao da završi taj posao sa statutom Zajednice srpskih opština ako bi imao političku volju. Očigledno je da je nema i u tome je problem. I onda je na Evropskoj uniji da vidi kako da se odnosi prema Kurtiju i njegovom stavu prema ZSO – naveo je direktor Instituta za evropske studije.

Ako Evropa to ne podrži, ko će?

Komentarišući sastanak predsednika Francuske Emanuela Makrona sa Kurtijem, Zečević je izrazio nadu da je i ZSO bila na agendi.

– Srbija je više puta insistirala na tome i Francuska kao jedna prijateljska zemlja sigurno razume da je ovde reč o sudbini srpskog i hrišćanskog stanovništva na Kosovu. Bez Zajednice srpskih opština oni nemaju nikakve šanse da opstanu na tom prostoru, s obzirom na sadašnju situaciju – rekao je.

Ističe da Evropa mora da čuva svoju tradiciju, kulturu i pripadnike svoje civilizacije.

– Zajednica srpskih opština je jedini uslov za opstanak Srba na Kosovu. I ako Evropa to ne podrži, ne znam ko bi drugi mogao. A politika Kurtijeve vlade je skoncentrisana na to kako da istera Srbe sa Kosova, kako da ih iseli u Srbiju. On je koncentrisan na to. A Evropa bi trebalo upravo da štiti hrišćansko stanovništvo – poručio je Zečević.

“Treba čitati između redova”

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da poruke bivšeg ambasadora EU na Kosovu Aiva Orava o “praktičnim rešenjima kroz dijalog“ ne predstavljaju suštinsku promenu pristupa Brisela, već pre signal kontinuiteta politike EU prema ZSO.

Surlić smatra da je takva izjava deo “izlazne strategije“ Orava, ali i poruka same Evropske unije.

– Mislim da je to bila njegova izlazna strategija, budući da ne vrši više funkciju ambasadora i nekako u oproštajnoj poruci da poruči da se mora iznaći rešenje, ali svakako treba čitati između redova da je to poruka i Evropske unije kako oni ne odustaju od ZSO, kako se ona mora formirati kad – tad – rekao je on.

Ukazuje da se takav stav vidi i na međunarodnom planu.

– Vidimo da su i Nemačka i druge ključne zemlje Evropske unije rekle da nema članstva Prištine u Savetu Evrope bez formiranja ZSO. Oni stoje na tom stanovištu, ne vidimo nikakav pomak ili neko veće međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova. U tom smislu, ukoliko ne ide na Ustavni sud, verovatnoća je velika da će neka od vlada, budući da se kroz uredbu vlade zapravo usvaja statut, bez ocene ustavnosti usvojiti tu uredbu – naveo je.

Dodaje da trenutno ne vidi spremnost vlasti u Prištini da pokrene to pitanje.

— To zavisi od toga koliki je međunarodni pritisak. Sigurno je da vlada Aljbina Kurtija to neće učiniti dobrovoljno. U ovom trenutku ne vidim ikakvu spremnost vlade u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, da formira ZSO. Oni nisu čak ni u obavezi da pošalju taj statut. To je bio izgovor u toku dijaloga da se mora poslati na ocenu Ustavnom sudu u Prištini. To su oni insistirali u dokumentima u Briselu, ali to nije crveno slovo – kazao je.

“Napredak moguć jedino uz jači međunarodni angažman”

Kako ističe, eventualni napredak moguć je jedino uz jači međunarodni angažman.

– Ukoliko pregovori krenu u drugom pravcu, ukoliko međunarodni pritisak bude jak, dovoljna je uredba vlade koja ne bi išla na ocenu ustavnosti, ukoliko nijedan drugi politički akter to ne bi zahtevao, da se zapravo usvoji statut Zajednice srpskih opština i pokrene njeno formiranje – naveo je.

Za razliku od Beograda, deo stručne javnosti u Prištini uveren je da su prvi koraci već napravljeni.

Politički analitičar Armend Demaku smatra da je proces implementacije ZSO već započet i za Kosovo onlajn ističe da je prekretnica bio sastanak Kurtija i Makrona.

– Što se tiče implementacije Zajednice srpskih opština, mislim da je gospodin Aljbin Kurti upravo sprovodi nakon sastanka koji je imao u Parizu sa Emanuelom Makronom. Evropska unija je jasno poručila da će se sastati sa Kurtijem tek kada počne implementacija Zajednice srpskih opština, što ukazuje da je taj proces već u toku – navodi Demaku.

On ističe da politička retorika, kako Pokreta Samoopredeljenje, tako i Srpske liste, ima snažan populistički karakter, ali i elemente, kako kaže, međusobne koordinacije.

– Stvaranjem rivalstva među sobom, ove dve stranke doprinose realizaciji ZSO – ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, model koji se implementira prevazilazi okvir sporazuma iz 2013. i 2015. godine.

– Ovde nije reč samo o Zajednici, već o proširenoj autonomiji unutar Republike Kosovo- naglašava Demaku, podsećajući da je Kurti ranije dosledno negirao takvu mogućnost.

(Kosovo onlajn)