“USPEŠNO BALANSIRA IZMEĐU VELIKIH SILA” Švajcarski istoričar pohvalio Vučića, uporedio sa ga Titom: “Srbija uspeva da vodi samostalniju i fleksibilniju spoljnu politiku”

Švajcarski istoričar Oliver Jens Šmit, profesor istočnoevropske istorije na Univerzitetu u Beču i jedan od vodećih stručnjaka za društvenu i kulturnu istoriju Jugoistočne Evrope, u intervjuu za švajcarske novine Neue Zürcher Zeitung (NZZ), odao je priznanje predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću na uspešnom vođenju spoljne politike.

Šmit je istakao da Vučić vrlo vešto balansira između velikih svetskih sila u korist Srbije.

U intervjuu za NZZ, koji prenosi “Dojče vele“, Šmit ističe da je period u kojem je Evropska unija bila jedini dominantni politički faktor na Balkanu završen i da danas Brisel ima ozbiljne konkurente u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji.

U takvim okolnostima, smatra on, Srbija uspeva da vodi samostalniju i fleksibilniju spoljnu politiku.

– Vučić to vrlo vešto koristi, balansirajući između tih sila. Takva politika ima dugu tradiciju. Novija istraživanja pokazuju da Osmansko carstvo nije bilo ništa drugo do skup regionalnih vladara koji su bili odani Istanbulu sve dok ih je on ostavljao na miru. Nijedno carstvo nije uspjelo da u potpunosti centralizuje Balkan. Kada god je želelo da dominira, moralo je da sarađuje sa lokalnim elitama. – rekao je Šmit, podsećajući da su balkanski lideri kroz istoriju najbolje prolazili kada su velike sile bile u međusobnoj konkurenciji, jer im je to ostavljalo prostor za političko manevrisanje.

Govoreći o istorijskim paralelama, istoričar ocenjuje da je Josip Broz Tito bio “pravi majstor balansiranja između Istoka i Zapada”, dodajući da današnja međunarodna scena ponovo otvara prostor za sličan model vođenja spoljne politike.

Šmit zaključuje da je vreme kada je Evropska unija predstavljala gotovo jedinog geopolitičkog aktera na Balkanu prošlost, dok savremene okolnosti državama regiona ostavljaju znatno više prostora za vođenje politike zasnovane na sopstvenim interesima.

Šmit pominje BiH i tzv. Kosovo dok govori o protektoratima, navodeći da nam istorija pokazuje da su “takvi eksperimenti bili ograničenog dometa”.