Sezona gripa pred nama gora od prethodnih: Žalosno je što ovde jedino Kinezi nose masku „bez blama“

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović ocenjuje za Danas da ne postoje okolnosti koje bi ukazivale na posebnu dramatičnost epidemiološke situacije, iako je sezona gripa pred namanama po svoj prilici gora od prethodnih. Savetuje da se opasnost zaražavanja ne potcenjuje, ali ni da se pribegava stvaranju panike.

“Ne postoje okolnosti koje bi ukazivale na posebnu dramatičnost epidemiološke situacije. Ne valja kada se ignoriše stvarna opasnost, ali je podjednako štetno kada se – kao što se dešava u pojedinim medijima – pravi drama kada joj nije ni vreme, ni mesto. Ako ljude prerano i preterano preplašimo, pa očekuju masovan pomor, a onda živahno dočekaju proleće, prestaće da nam veruju i kada se iza brda valja neka golema nevolja, koja zahteva puno poverenje, uhodanu saradnju i odlučnu akciju”, kaže Radovanović.

Dodaje da je, po svemu sudeći, pred nama sezona gripa gora od prethodnih, sa većom popunjenošću kapaciteta jedinica intenzivnog lečenja i sa većom smrtnošću nego prošle sezone.

“Ipak, fatalnih ishoda će biti neuporedivo manje nego u periodu pandemije kovida, od 2020. do 2023. godine. Taj pogled iz ptičje perspektive nam je potreban da bismo planirali i sprovodili mere primerene situaciji”, kaže epidemiolog.

Napominje da je da su s početkom školske godine učestale i infekcije disajnih organa, te su se od septembra sve češće javljali nazebi ili prehlade, izazvani brojnim virusima, od kojih svaki ima niz podgrupa, tipova i varijeteta (rinovirusi, adenovirusi, metapneumovirusi, virusi parainfluence i dr.).

“Usledio je i do skoro se razvlačio talas infekcija RSV-om (to je akronim za respiratorni sincicijalni virus), a zatim se, ne samo u ovom delu sveta, češće nego obično obolevalo od kovida. I kod nas i u Evropi, osim u njenom jugozapadnom delu, njegov prouzrokovač se poslednje nedelju-dve sve ređe izoluje”, kaže naš sagovornik.

Mada postoje znatne varijacije, grip se, kako kaže, na severnoj hemisferi u epidemijskom obliku obično javi prvo na Dalekom Istoku, i to bar mesec dana pre nego u Evropi. U Japanu je očekivan krajem novembra, a pojavio se sredinom oktobra. Velikoj Britaniji već zadaje znatne probleme.

“I u Srbiji je početkom decembra pređen epidemijski prag. Doduše, reč je ne samo o gripu, već – kako se vodi u evidenciji – o svim infekcijama sličnim gripu. Za razliku od industrijski razvijenih zemalja, mi ne radimo rutinsku dijagnozu virusnih infekcija, ali iz ciljano uzimanih uzoraka proizlazi da smo u prvoj nedelji decembra beležili znatno više pozitivnih nalaza nego krajem novembra”, objašnjava Radovanović.

On iznosi podatak da je u Engleskoj prvih dana decembra procenat pozitivnih testova na grip prešao 20 odsto, a slično je i u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva.

“Rani i strmi trend obolevanja obično izaziva zebnju jer najavljuje težu sezonu sa povišenom smrtnošću. Britanski mediji pomalo senzacionalistički pišu o „supergripu“. Tamo je prošle godine od gripa umrlo 8.000 ljudi, a naglo popunjavanje bolničkih kapaciteta prethodnih dana nagoveštava da bi do proleća taj broj mogao da bude znatno premašen. Prenošenje gripa s kontinenta na kontinent i s jednog na drugi kraj istog kontinenta samo je pitanje vremena. Kako je jednom rekla bivša generalna direktorka SZO Margaret Čen, svi se mi kupamo u istom mikrobnom moru”, navodi epidemiolog.

O tipovima virusa gripa, širenju i vakcinama

Radovanović napominje da grip odlikuje relativno niska prenosivost.

“Od oko 1,2, što znači da 10 obolelih zarazi 12 osetljivih osoba, ovi 14, a od njih se infekcija prenese na novih 17 itd. Uprkos tako niskoj stopi rasta, trend obolevanja bude strm zbog vrlo kratke inkubacije. Međutim, ove sezone se procenjuje da je prenosivost oko 1,4, tako da zaražavanje ide tempom 10, 14, 20, 27 itd”, navodi epidemiolog.

On objašnjava da je decenijama bilo uobičajeno da očekujemo po dva podtipa virusa gripa A (A/H1 i A/H3) i tipa B (B/Victoria i B/Yamagata), ali da je pojavom kovida B/ Yamagata prestao da postoji, te da je poslednji put izolovan još marta 2020. godine.

“To je olakšalo pravljenje vakcina, jer su ranije one uključivale četiri osnovna podtipa, tj. bile su četvorovalentne, a sada su trovalentne. Za sve viruse gripa A i B karakteristična je stalna promena genetske strukture. Ona je manje izražena kod tipa B, nego kod tipa A, koji – pored epidemijskog – ima i pandemijski potencijal. Kada su promene u genomu manjeg obima („genetsko pomeranje“) nastaju epidemije, a kada su radikalne („genetski skok“) dolazi do pandemija”, navodi Radovanović.

Naglašava da je sezonska pojava gripa u hladnom i suvom periodu godine neminovnost, ali da veliki deo populacije poseduje određen stepen otpornosti zahvaljujući ranijim kontaktima sa prouzrokovačem, zato pretežno obolevaju odojčad i osobe koje su “izmakle” predhodnom zaražavanju.

“Ako se virus u međuvremenu izmenio („genetsko pomeranje“), ranije stečena zaštita nije pouzdana, pa dolazi do epidemija. U slučaju drastičnije izmene virusa („genetski skok“), on deluje kao novonastao mikroorganizam, kolektivni imunitet je nula ili blizu nule, pa nastaje pandemija. Poput najvećeg dela Evrope, mi imamo na raspolaganju samo vakcine pripremljene na pilećem embrionu. To je višemesečan proces, tako da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već u aprilu – na osnovu iskustva sa južne hemisfere – sugeriše koji sojevi podtipova virusa gripa treba da uđu u sastav vakcine. Za A/H1, recimo, odabran je soj izolovan u Hrvatskoj 2023. godine. Ove jeseni, pored njega, izoluju se i drugi sojevi podtipa A/H1, ali nisu toliko različiti da bi izazvali zabrinutost”, objašnjava Radovanović.

On ukazuje da je u junu došlo do znatnije izmene jednog soja A/H3, nedovoljne da dovede do pandemije, ali dovoljno obimne da se postavi pitanje efikasnosti vakcine, jer je bilo suviše kasno da se ona menja.

“Pretpostavljalo se da će upravo taj soj igrati važnu ulogu u zaražavanju tekuće sezone i ta bojazan se delimično ostvaruje”, dodaje Radovanović.

Kakve su prognoze

Svake zime od gripa oboli 5-20 odsto populacije, što znači da svaki čovek u proseku tokom života 5-6 puta oboli od gripa. Češće se dešava u detinjstvu, ali je ishod zaražavanja fatalniji u trećem dobu, ukazuje epidemiolog.

Kaže da je nezahvalno prognozirati, jer treba sačekati koji sojevi će dominirati i kako će se odvijati dinamika njihovog smenjivanja, ali da su procene da će vakcina štititi odrasle u oko 35 odsto, dok će efekat kod dece biti dvostruko veći.

“To je još uvek zadovoljavajući rezultat. Delotvornost vakcine će se manje ispoljiti na zaražavanje i obolevanje, a mnogo više na dospevanje u bolnicu, stavljanje na mehaničku ventilaciju i na smrtni ishod. Dakle, ne treba se nepromišljeno junačiti, ali ni prihvatiti da je ova sezona izuzetno opasna, na nivou poznatih pandemijskih dešavanja iz prošlosti (1918, 1957, 1968). Po svim nagoveštajima ona je različita od ostalih, sa većim rizikom obolevanja i umiranja, pa tom predviđanju treba prilagoditi i ponašanje”, navodi Radovanović.

Dodaje da je razumno držati se opštih mera zaštite, kao što su izbegavanje bliskih kontakata, naročito sa osobama koje kijaju i kašlju, unošenje sagovorniku u lice, pevanje, boravak u zatvorenom i neprovetrenom prostoru sa puno ljudi, rukovanje, pa dodirivanje nosa, usta ili očiju neopranim prstima itd.

“Žalosno je što ovde jedino Kinezi nose masku „bez blama“, dok se mnogi naši ljudi ustežu zbog reakcije okoline. Poput vakcinacije, to je korisna, ali kod nas nedovoljno prihvaćena mera”, zaključuje prof. Zoran Radovanović.