SETVA POD ZNAKOM PITANjA: Zašto srpske njive ove jeseni čekaju “poslednji voz”?

MNOGI ratari u Srbiji ove jeseni seju van optimalnog roka, pre svega zbog ekstremne suše koja je zemljište učinila tvrdim poput betona, praćene hroničnim nedostatkom novca i kašnjenjem državnih subvencija.

Ovo masovno probijanje rokova donosi veliki rizik od smanjenja prinosa za 10% do 20%, jer nerazvijeni usevi ulaze u zimu potpuno nespremni za predstojeće mrazeve.

Zemlja kao beton i prazni džepovi

Optimalni agrotehnički rok za setvu pšenice na našim prostorima ističe krajem oktobra, ali veliki broj parcela je ove jeseni ostao neobrađen zbog dva ključna razloga:

• Sušni pakao: Zemlja je toliko sasušena i zbijena da je klasično oranje bilo fizički nemoguće. Ratari su bili primorani da čekaju makar minimalne padavine.
• Finansijski kolaps: Letnja suša je desetkovala prinose kukuruza i soje, ostavivši paore bez obrtnog novca za gorivo, đubrivo i seme. Mnogi su svesno odlagali radove čekajući najavljene državne subvencije za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru.
  
  

Šta kasna setva donosi žetvi?

Stručnjaci za ratarstvo upozoravaju da svaki dan kašnjenja direktno umanjuje rod. Pšenica posejana van roka ne stiže da se “izbokori” i formira stabilan koren pre zime. Na prve jake mrazeve ona stiže nerazvijena, neretko tek u fazi nicanja, zbog čega lako može da izmrzne ukoliko izostane snežni pokrivač. Čak i ako preživi, u proleće kreće sa zaostatkom, što rezultira manjim brojem klasova i sitnijim zrnom.

Kako spasiti rod?

Agronomi savetuju da se posledice ublaže vanrednim merama:

• Povećanje gustine setve: Normu semena treba povećati za 10% do 15% kako bi se nadoknadio očekivani gubitak biljaka tokom zime.
• Isključivo deklarisano seme: Samo sertifikovano seme ima dovoljnu energiju da brzo i ujednačeno nikne u hladnoj i suvoj zemlji.
  
  

Konačni bilans hlebnog zrna sledeće godine u potpunosti će zavisiti od toga koliko će predstojeća zima biti blaga.