Rke-koke ne može da prođe u ozbiljnom fudbalu. Previše su jake komponente te igre strasti i novca da bi prošao u vremenu korone brže-bolje sklepani projekat o dugotinjajućoj ideji, po kome bi superbogati u zatvorenom takmičenju, postali još bogatiji. Stavljena je velika tačka i nju je prekrila Aurora Borealis!
Zoran Avramović, Detalj sa potpisivanja ugovora o sponzorstvu atletski klub Crvena zvezda i Zijin Ming (Foto- Aleksandar Dimitrijević-Sportal)
UEFA, Evropski fudbalski klubovi (EFC) i Real postigli su dogovor po kome je madridski klub kao poslednji Mohikanac napustio ideju superlige. Posebno je tom prilikom naglašeno da je sve učinjeno kroz poštovanje sportskih principa u cilju uspostavljaanja stabilnosti klubova i poboljšanja navijačkog doživljaja kroz unapređenje tehnologije. Da podsetimo, u aprilu 2021. najmoćniji klubovi iz Engleske, Španije i Italije pokušali su da na tlu Evrope naprave fudbalski NBA, potpuno zanemarujući načelo solidarnosti i zajedništva fudbala na Starom kontinentu. Posle burnih protesta navijača kao i osuda od strane nekih vlada, “društvo” se prepolovilo pa onda krunilo sve do Reala.
Zanimljivo je u tom tenzičnom vremenu bilo ponašanje čelnika UEFA. Aleksandar Čeferin je od prvog dana obznanivanja projekta superlige superbogatih tvrdio da od toga nema ništa. Mnogi su na to gledali kao izraz samohrabrenja i pokušaj smirivanja tribina, ali sada, pet godina kasnije, sasvim je jasno šta je bilo po sredi. Iz čega je izbijao Čeferinov mir: “U društvima koja dele, fudbal i dalje nudi zajednički jezik. Ovo nije slučajnost. To je rezultat sistema gde se mesta na terenu zarađuju, sezonu za sezonom – nisu rezervisana za neke.”
Kao kec na osminu finalu, Čeferinu je stigla podrška iz Arktičkog kruga. Bodo Glimt nakon pobeda nad Mančester sitijem i Atletiko Madridom na ulasku u poslednji šesnaesterac evropskog fudbala eliminisao je prošlogodišnjeg finalistu UEFA Lige šampiona, Inter. Milanezi su imali 12 puta veći budžet od kluba iz ribarskog gradića smeštenog pod šrafom globusa. Džakovi para ne igraju, zar nije tako? Ulazak Davida među finansijske Golijate donosi draž neizvesnosti koju su kreatori superlige u svojim grafikovnima alavosti potpuno zanemarili, a da ne govorimo o skrajnutosti brige za revire iz kojih dolaze fudbalske dragocenosti.
Ideja o superligi bogatih je propala. Finansijski najjači klubovi jesu poraženi, ali nisu gubitnici. Imaju takmičenje koje je skoro pa njihovo, uz osetno povećan nagradni fond.Pogledajmo strane sveta parova UEFA lige šampiona 2025/26. Bogati zapad 14 mesta, a Galatasaraj i Bodo Glimt kao uljezi kojima je uspelo da uskoče u visoko društvo. Mada, turski predstavnik sa budžetom od skoro 400 miliona evra nikako ne spade u kategoriju “siromašni jug”.
I pored napora iz evropske kuće fudbala, pevenstveno kroz Finansijski fer-plej, nikad veće nije bilo veće ekonomsko raslojavanje među ukućanima. Pozicija ogromne većine klubova izvan liga petice, izuzimajući Tursku, Rusiju, Portugaliju i možda još nekog, zapravo je iscrpljujuća: stalno traganje i proizvodnja fudbalskih bisera za bogata tržišta. O kakvoj neravnopravnosti je reč, navedimo za ilustraciju podatak da je prošle godine vrednost transfera u Premijer ligi Engleske iznosila 3,13 milijardi evra. I zašto se onda čudimo što je u osmini finala ovosezonskog izdanja Lige šampiona šest kluboiva iz Engleske. Ili, što je u poslednje dve decenije najkvalkitetnijeg i najprofitabilnijeg klupskog takmičenja na svetu jedino Ajaks (2019) uspeo da stigne do polufinala.
Aurora Borealis ne baca ružičasto svetlo na evropski fudbal. To je fenomen, jednom u deceniji ili ređe. Ali, dobro je kad nada ostane u vidnom polju.
Pročitajte još:
