Kozumelska patuljasta lisica viđena je i zabeležena po prvi put posle više od dve decenije, što predstavlja veliko otkriće za nauku
Jedinka je pronađena i spašena zahvaljujući dojavi građana, a zatim je puštena u zaštićeni rezervat nakon zdravstvene provere
Prvi fotografski dokazi i potvrđeno viđenje kozumelske patuljaste lisice zabeleženi su nakon više od dve decenije, što predstavlja značajno otkriće za naučnu zajednicu koja je ovu vrstu godinama smatrala gotovo izgubljenom.
Naučni rad objavljen u časopisu Neotropical Biology and Conservation, koji potpisuju istraživači Trejvis D. Bajer, Megi A. MekGril i A. Rafael Čakon D., detaljno opisuje spasavanje odraslog mužjaka ove retke životinje.
Do otkrića je došlo nakon što su građani prijavili dezorijentisanu životinju u blizini kilometra 29 na obalnom putu. Na osnovu tih dojava, Fondacija za parkove i muzeje Kozumela uspela je da locira i bezbedno uhvati jedinku.
Nakon što je životinja bila pod stručnim nadzorom i prošla kompletan zdravstveni pregled, 17. septembra 2023. godine puštena je u državni rezervat Laguna Kolumbija, zaštićeno područje izabrano zbog pogodnih uslova i udaljenosti od saobraćajnih opasnosti.
Najređa vrsta kanida
Kozumelska patuljasta lisica (Urocyon sp.) smatra se jednom od najređih vrsta kanida na planeti. Ona predstavlja jedinstvenu populaciju koja već hiljadama godina živi na ostrvu Kozumel, a subfosilni ostaci ukazuju na to da njeno prisustvo može prethoditi dolasku rane majanske civilizacije.
Dug period izolacije doveo je do evolutivne promene poznate kao “ostrvski patuljasti rast”, pa je ova lisica procenjena kao 60 do 80 odsto veličine svog kontinentalnog srodnika, sive lisice (Urocyon cinereoargenteus).
Poslednje indirektno viđenje zabeleženo je 2001.
Iako je prisutna na ostrvu dugo vremena, ova životinja nikada nije formalno opisana niti taksonomski priznata kao zasebna vrsta. Poslednje indirektno viđenje zabeleženo je 2001. godine, a pre ovog slučaja fizički dokazi bili su ograničeni isključivo na subfosilne ostatke.
Naučnici upozoravaju da je zbog gubitka staništa u južnim delovima ostrva, usled urbanizacije, invazivnih vrsta i prirodnih katastrofa, ova populacija verovatno kritično ugrožena i na ivici nestanka.
Druga šansa
Istraživač Trejvis Bajer iz organizacije Pathos Wildlife istakao je da ovakvi slučajevi pokazuju koliko vrste mogu nestajati neprimetno.
“Često mislimo da je izumiranje dramatično i očigledno, ali u stvarnosti ono može biti tiho i postepeno, posebno kod retkih vrsta u udaljenim i slabo istraženim područjima”, naveo je on, dodajući da “ponovno otkriće lisice nije uspeh u očuvanju, već druga šansa”.
Autori rada naglašavaju da je trenutno najveći problem to što se o ovoj vrsti zna veoma malo, uključujući broj preostalih jedinki, njenu rasprostranjenost i ekologiju.
“Ta neizvesnost otežava efikasnu zaštitu”, upozorio je Bajer.
Među prioritetnim merama očuvanja navode se sistematska terenska istraživanja radi procene populacije i rasprostranjenosti, genetske analize za razumevanje evolutivnih karakteristika, kao i hitna zaštita preostalih staništa i smanjenje konflikta između ljudi i divljih životinja.
Cilj je, kako ističu istraživači, da se kozumelska lisica bolje razume i postane prepoznata kao važan deo ekosistema ostrva, ali i da se naglasi da je zaštita prirode najhitnija upravo onda kada postoji najmanje sigurnih podataka o vrstama koje su ugrožene.
(Phys.org)
Kozumelska patuljasta lisica – ilustracija (Foto: ChatGPT / AI)
