Na današnji dan, pre 27 godina, Surdulica je pretrpela jedan od najtežih napada NATO aviona, koji su bombardovali centar Surdulice, najgušće naseljeni deo opštine. Poginulo je šesnaestoro meštana, među njima i šestočlana porodica Milić. Potomci čuvaju sećanje, obilaze grobove, ne zaboravljaju.
Na mestu gde je nekada bila dečja igra, danas je spomen obeležje i tišina. U kući porodice Milić tog 27. aprila 1999. godine u 12 sati i 15 minuta ugašeno je devet života, šestoro članova porodice Milić, među njima i najmlađi. Surdulica i porodice čuvaju uspomenu na njih i ostale žrtve.
“Da je teško, teško je to nedaj Bože nikome. Ne sećam se ničega, bila sam uvek onesvešćena”, kaže Milica Milovanović iz Surdulice.
“Ja sam bila tada dete, koliko mogu da se setim mnogo bolno. Pokušavam da se setim njihovih lica, našeg detinjstva, kako smo odrastali”, seća se Ivana Mitić iz Surdulice.
“U toj kući su nalazili utočište svi iz komšiluka preko noći tokom celog bombardovanja, od tada kada se to desilo više porodica Milić nije ista. Ostaje tuga za tim ljudima, ostaje neverovatna praznina”, objašnjava Snežana Milić iz Surdulice.
Ukupno 14 projektila toga dana bačeno je na gusto naseljeni deo Surdulice.
“Kad je sirena počela da svira ni sekunda nije imala kad je lupilo, a ja sam bila u podrumu, zid iza mene, kako sam sedela, kada sam ustala zid iza mene ga nema”, navodi Arsena Ivanova iz Surdulice.
“Nedaj Bože nikome više i nikada da se ne desilo mogu da kažem. I dan danas kada čujem sirene, kada krene da svira, meni srce uzlupa, podseti me na to”, objašnjava Ratka Nešić iz Surdulice.
U noći 31. maja bombardovani su i Dom za stare i Specijalna bolnica sa izbeglicama. U tim napadima poginule su 33 osobe, od kojih 15 dece.
“Zgrada iza mene je u tom trenutku bila zgrada u kojoj su bile smeštene izbeglice iz Hrvatske i Bosne. I u toku samog bombardovanja je stradalo 19 ljudi”, kaže dr Slaviša Kostić, v.d. direktor Specijalne bolnice u Surdulici.
Surdulica ne zaboravlja. Sećanje na stradale ostaje opomena i obaveza da se takva tragedija nikada ne ponovi.
“Svaki ovaj dan je novo sećanje koje mi obnavljamo kod sebe, a samo sa jednim razlogom da generacijama koje su nastale posle te 1999. godine, prenosimo istorijsku istinu i ono što je najvažnije i što nema cenu, to je očuvanje slobode naše zemlje”, ističe Aleksandra Popović, predsednica Opštine Surdulica.
U tri najveća napada na Surdulicu je palo 175 projektila, stradalo je pedesetoro civila, među njima i deca. Više od 200 ljudi je povređeno, a preko 500 domova uništeno ili oštećeno. U odnosu na broj stanovnika, ovo mesto pretrpelo je najveći broj žrtava tokom NATO bombardovanja.
Kurir/RTS
