DANAS se navršava dvadeset i pet godina od bombaškog napada na autobus “Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, kada je stradalo dvanaestoro, a ranjeno četrdeset troje raseljenih Srba, dok su išli u Gračanicu na Zadušnice.
foto privatna arhiva
– Iako sam mislila da će vreme učiniti svoje i da će slike tih užasnih prizora nestati, kao i te 2001. godine sećam se svega. Eksplozije, tupog bola u glavi, krvi koja mi je šikljala niz lice. Jauci i glas da skačem iz autubusa iz kojeg je kuljao dim. Sećam se i ljudskog trupa koji je visio u gornjem otvoru autobusa. Mladića koji je dozivao majku.I nekako iako nisam imala ravnotežu, našla sam se na putu pokraj kojeg su ležala raskomadana tela putnika – priča za “Novosti” Gordana Đorić jedna od preživelih putnica ovog autobusa smrti koji je miniran na svega oko pola kilometra od administrativnog prelaza Merdare.
Kaže da bi joj možda bilo lakše da je tada bila nesvesna i da nije videla sve to zlo, ali je kaže, nažalost shvatila i doživela svu tragediju srpskog naroda, onog običnog sa Kosova i Meothije koji je izbegao i vratio se sa namerom da obiđe grobove svojih pokojnika.
– I dan danas ne mogu da shvatim niti razumem koje je zlo nateralo nekoga da postavi eksploziv ispod puta i ubije naših nedužnih 12 ljudi. Slike nesreće su i dalje jako prisutne i to je nešto sa čim se svi koji smo preživeli borimo svih ovih godina, ali je i nama i porodicama pogunulih dodatna bol što za zločin niko nije odgovarao – istakla je Đorićeva podsećajući da se ovaj bezumni napad dogodio pred očima Kfora.
Poslušajte njenu ispovest:
