PAPRIKA je povrtarska vrsta koja se kod nas proizvodi direktnom setvom semena i iz rasada i gaji na otvorenom polju, ali i u zaštićenom prostoru. Babure i konusni tip paprike su uglavnom najtraženije na našem tržištu, dok su ostali tipovi zastupljeni u zanemarljivom procentu.
Foto I. Mitić
Ova povrtarska kultura je, između ostalog, jedna od najzahtevnijih i najkomplikovanijih za proizvodnju. Predstavljamo vam nekoliko važnih stavki koje ne treba zanemariti prilikom gajenja ovog povrća.
Koja temperatura joj odgovara?
S obzirom na to da paprika vodi poreklo iz Centralne i Južne Amerike, ona pripada grupi toploljubivih biljaka. To znači da dobro podnosi temperaturu do 35 stepeni, međutim, ukoliko pređe 40 stepeni može doći do oštećenja. Na temperaturi ispod 15 stepeni biljka odbacuje svoje cvetove, a već na četiri stepena dolazi do njenog propadanja.
Prilikom klijanja i nicanja neophodno je da temperatura bude oko 25 stepeni. U tom slučaju će proces nicanja trajati između šest i osam dana.
Posebno treba obratiti pažnju prilikom rasađivanja, jer će biljke doživeti stres ukoliko se temperatura zemljišta i vazduha razlikuje za više od 10 stepeni.
Puno svetlosti i vode
Paprika tokom vegetacionog perioda zahteva dosta svetlosti. Ukoliko je nema dovoljno doći će do izduživanja biljaka, opadanja cvetova, pojave bledozelenih listova i smanjenja prinosa.
Kada je reč o zahtevima za vodom, kod ove povrtarske vrste su oni izraziti zbog osovinskog korena koji ima dobro razvijene bočne žile. U zaštićenom prostoru, ali i na otvorenom polju najčešći sistem za navodnjavanje je “kap po kap” koji doprema vodu direktno do korenovog sistema biljaka.
Paprika ne podnosi zabarena zemljišta, što ovaj način navodnjavanja čini gotovo idealnim za ovu biljnu vrstu.
Za kvalitetnu proizvodnju paprike, zemljište je jedan od najvažnijih činilaca. Najbolje je da ono bude neutralne do slabo kisele reakcije i da se odlikuje visokom plodnošću. Paprika ne podnosi zaslanjena i alkalna zemljišta. Prilikom pripreme zemljišta za rasađivanje, poželjno je da struktura ne bude praškasta, već mrvičasta.
Kada i čime đubriti?
Kada je reč o đubrenju paprike, u fazi rasađivanja, pa sve do cvetanja preporučuje se primena mineralnog NPK đubriva formulacije 15:30:15 kako bi se korenov sistem pravilno razvio. Od fenofaze cvetanja do momenta formiranja prvih plodova treba primeniti mineralno NPK đubrivo 14:11:25, a pred samu berbu uz trojno đubrivo sa povećanim sadržajem azota dodati i kalcijum i kalijum nitrat zbog čvrstine i kompaktnosti plodova.
Tokom berbe poželjno je primenjivati đubrivo sa većim sadržajem kalijuma, uz dodatak kalcijuma.
U proizvodnji paprike često se mogu javiti i simptomi nedostatka ili viška nekih makroelemenata. Najčešće je to nedostatak kalcijuma čiji se simptomi uočavaju na plodu u vidu pege koja vrlo brzo prelazi u vršnu trulež. Takvi plodovi, nažalost, gube tržišnu vrednost.
U toj situaciji neophodno je folijarnim putem primeniti kalcijumovo đubrivo. Između ostalog, može doći i do pojave hloroze na vršnom delu biljke, što je jasan pokazatelj nedostatka gvožđa, naročito u letnjem periodu kada su temperature jako visoke. Tada se preporučuje primena gvožđa u helatnom obliku kako bi se nadomestio njegov nedostatak.
Pored mikroklimatskih uslova, kvalitetnog zemljišta kao i adekvatne i redovne primene mineralnih đubriva tokom vegetacionog perioda, potrebno je održavati i dobro zdravstveno stanje biljaka. Redovna i pravilna primena hemijskih sredstava protiv bolesti i štetočina direktno utiče kako na prinos tako i kvalitet plodova paprike.
(Agroklub)
