SANTANA TRAŽI DA SE KRSTIĆ DODATNO POKAJE: General je odslužio 28 od 35 godina zatvora a ponovo mu je odbijen zahtev za uslovni otpust

HAŠKI osuđenik general Radislav Krstić, ratni komandant Drinskog korpusa VRS, star 78 godina, teški ratni invalid koga su u britanskom zatvoru klali islamski ekstremisti i šiptarski kriminalci, teški hronični bolesnik posle 28 godina zatvora, koje je većim delom proveo u izolaciji, ponovo nije dobio uslovni otpust.

 “Nema dokaza koji bi pokazali postojanje humanitarnih razloga i opravdali poništavanje negativne procene”, navela je Gabrijele Gati Santana, predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunala u odluci o odbijanju zahteva za prevremeno puštanje na slobodu.

Ona smatra da je Krstić “nedovoljno iskazao kajanje” iako ima “nekoliko važnih znakova njegovog napretka ka rehabilitaciji” kao što je podrška Rezoluciji UN kojom se uspostavlja Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici. Ona zaobilazi i činjenicu da njegovo rukom pisano “priznanje” iz 2024. da je lično učestvovao u genocidu bilo prilog uz tadašnju molbu za prevremeno otpuštanje. To pismo je pisao star i bolestan čovek, slomljena osoba koja je posle 26 godina robije u četiri države i sedam zatvora, prihvatila pravno kontroverzne presude Haškog tribunala iz 2001. i 2004. ali ni u toj očajničkoj molbi nije optužio srpski narod, ni Vojsku RS “Volio bih da svi razumiju da genocid ne može da počini jedan narod, da ne postoje genocidni narodi, već da su genocid u Srebrenici počinili pojedinci, da su jedino oni krivi, da za svoja dela i nedela treba da odgovaraju i da sam nažalost i ja jedan od njih”.

Takvo posipanje pepelom je nedovoljno, poručila je Krstiću sudija Santana u obrazloženju odbijanja aktuelne molbe za otpust, pozivajući ga da se dodatno pokaje, što izgleda uključuje i izmišljanje stvari koje ne zna: “Podstakla bih Krstića da nastavi da razmišlja o događajima koji su doveli do njegove osude, o svojim delima i propustima, kao i o uticaju njegovog ponašanja na počinjenje zločina, te da temeljno razmotri postoje li bilo kakve informacije koje bi mogao da pruži, a koje bi mogle da pomognu u nacionalnim krivičnim postupcima ili identifikaciji lokacija posmrtnih ostataka nestalih osoba.”

Krstićev slučaj smatra se prekretnicom u radu Tribunala. On je uhapšen 1998. na osnovu tajne optužnice za “zaveru da se genocid izvrši”, a ta kvalifikacija se kasnije koristila u optužnicama za sve srpske vojne i političke rukovodioce. Krstić je 2001. prvostepeno osuđen na 46 godina zatvora, presudom kojom se po prvi put jedan zločin počinjen na prostorima bivše Jugoslavije kvalifikuje kao genocid. Žalbeno veće Haškog tribunala 2004. kvalifikaciju “direktnog izvršioca genocida” menja u “pomagača i podržavaoca genocida” i smanjuje mu kaznu na 35 godina zatvora.

Presuda je promenjena jer u međunarodnom pravu postoji jasna razlika između masovnog ubistva i genocida, za koji se mora dokazati specifična namera da se jedna grupa fizički uništi.Nikada nije pronađen nijedan pisani dokument, naređenje ili plan civilnih ili vojnih vlasti RS koji eksplicitno nalaže uništenje muslimana u Srebrenici. Činjenica da su žene, deca i starci organizovano transportovani na teritoriju pod kontrolom Armije BiH direktno pobija postojanje namere biološkog istrebljenja.

Zbog toga što u zvaničnim dokumentima i naređenjima nije bilo direktnog dokaza o genocidnoj nameri, Žalbeno veće Haškog tribunala je u presudi Krstiću 2004. pribeglo kontroverznom pravnom presedanu: sud je bez materijalnih dokaza zaključio da se namera o genocidu može dokazati posredno, na osnovu razmera i sistematičnosti izvršenog masakra nad vojnosposobnim muškarcima. Žalbeno veće je tada preinačilo prvostepenu presudu Krstiću, jer je Sud utvrdio da kod njega nije postojala genocidna namera, niti je on bio deo udruženog zločinačkog poduhvata, ali ipak je proglašen krivim za “pomaganje i podržavanje genocida”.Upravo zbog toga, argument da se radi o stravičnom masakru i ratnom zločinu a ne genocidu, ostaje najsnažniji pravni argument protivnika haških presuda.

PRESEKLI  MU GRKLjAN U ĆELIJI

NA izdržavanje kazne Krstić je upućen u britanski zatvor “Vejkfild”, gde su ga umalo ubila trojica muslimanskih zatvorenika, predvođena Albancem Indritom Krasnićijem. Oni su upali u ćeliju, presekli mu žiletima grkljan i ostavili ga da iskrvari. Zahvaljujući reakciji zatvorskog osoblja je preživeo, a posle je premešten u zatvor “Long Lartin”, sa velikim brojem osuđenih za islamski terorizam. Krstić zbog pretnji nije smeo da izađe iz ćelije, pa ga je Tribunal 2011. vratio u Sheveningen odakle je je 2013. prebačen u Poljsku. Vraćen je u Hag 2023. jer je odslužio dve trećine kazne, pa je po poljskim zakonima trebao da bude pušten. U aprilu 2025. je prebačen u zatvor u Estoniji, ali i po tamošnjim zakonima on je 2026, ispunio uslove za uslovni otpust. Zatvorske vlasti su sudu dostavile i službenu ocenu da se ponaša dobro, i da je zatvorskom psihologu verbalno priznao zločine i izrazio kajanje.Potvrđeno je i da ima ozbiljne, hronične zdravstvene tegobei da je težak invalid