Administracija predsednika Bajdena uvela je nove sankcije usmerene na ruske naftne gigante Gaspromnjeft i Surgutnjeftjegaz, brodove „senkovite flote” i netransparentne trgovce. Cene nafte su skočile, dok su evropske akcije pale zbog straha investitora od smanjenja globalne ponude.
Foto: Shutterstock
Administracija Džoa Bajdena objavila je u petak opsežne sankcije na ruski naftni sektor, uzdrmavši globalna energetska tržišta i dodatno ekonomski izolovala Moskvu samo deset dana pre povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
U saopštenju za medije, Ministarstvo finansija SAD predstavilo je niz novih mera za ograničavanje ruskih prihoda od nafte, ključnog izvora finansiranja za njene vojne operacije u Ukrajini.
Šta podrazumevaju nove sankcije protiv Rusije
Sankcije su usmerene na velike naftne kompanije poput Gaspromnjefta i Surgutnjeftjegaza, netransparentne trgovce naftom i 183 broda „senkovite flote,” s ciljem da se dodatno ograniči izvoz ruske energije i njen pristup globalnim tržištima.
Dženet Jelen, sekretarka američkog Ministarstva finansija, izjavila je da ove mere „nadograđuju strategiju ograničavanja cena G7+” pokrenutu 2022. godine, dodatno pooštravajući pravila o trgovini i finansiranju ruske nafte.
Osim što pogađaju proizvođače i trgovce, sankcije uključuju zabranu američkih naftnih usluga koje podržavaju rusku ekstrakciju i proizvodnju, što će stupiti na snagu krajem februara 2025. godine.
Ovaj prošireni režim sankcija naglašava posvećenost Bajdenove administracije smanjenju sposobnosti Moskve da finansira svoj „brutalan i nezakonit rat protiv Ukrajine.”
Sankcije su deo koordinisanog poteza sa Ujedinjenim Kraljevstvom, koje je uvelo slične mere protiv Gaspromnjefta i Surgutnjeftjegaza.
Nove mere takođe ciljaju na povećanu zavisnost Rusije od rizičnih metoda transporta, poput senkovitih flota i netransparentnih trgovaca, kako bi održala svoj izvoz nafte.
– Današnje mere uključuju sankcije protiv rekordnog broja brodova za transport nafte, od kojih su mnogi deo „senkovite flote,” netransparentnih trgovaca ruskom naftom, ruskih pružalaca usluga u naftnim poljima i ruskih energetskih zvaničnika – navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija SAD.
Reakcija tržišta: Skok cena nafte, pad akcija Tržišta nafte brzo su reagovala na sankcije.
Cene nafte West Texas Intermediate (WTI) skočile su za 3,5 odsto na 77 dolara po barelu, što je najjači rast u poslednja tri meseca, dok je Brent nafta porasla za 2,9 odsto na 79 dolara u kasnom evropskom trgovanju.
Investitori smatraju da bi sankcije mogle dodatno zategnuti globalnu ponudu, posebno jer se oslanjanje Rusije na senkovite flote postaje sve rizičnije.
U međuvremenu, evropske akcije su zabeležile pad.
Indeks Euro STOXX 50 pao je za 0,9 odsto, dok je širi Euro STOXX 600 izgubio 0,6 odsto, pri čemu su energetski intenzivne kompanije poput E.ON-a, Iberdrole i EDP-a zabeležile gubitke veće od 4 odsto. Španski IBEX 35 pretrpeo je najveći pad, skliznuvši za 1,4 odsto.
Na valutnim tržištima, američki dolar nastavio je da dominira. Evro je pao za 0,5 odsto na 1,0250 dolara, što je najniži nivo od oktobra 2022, dok je britanska funta oslabila za 0,6 odsto na 1,2220 dolara, najniže od novembra 2023.
Snagu dolara podržali su neočekivano snažni podaci o zaposlenosti u SAD. Izveštaj o zapošljavanju za decembar pokazao je 256.000 novih radnih mesta, znatno iznad prognoze od 160.000, što je najjači rast od marta 2024. godine, piše Euronjuz biznis.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
