Šangajska lista-naša realnost

Sunovrat Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi mogao je da iznenadi samo neupućene. Pad do blizu šestotog mesta je ogroman, ali objektivan.

Šta se radilo poslednje dve godine na Beogradskom univerzitetu? Kamo sreće da se nije radilo ništa. Studenti, ne samo na Beogradskom univerzitetu, već u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru blokirali su i okupirali zgrade fakulteta onemogućivši obavljanje nastave, ispita, jednom rečju sve redovne aktivnosti. U Srbiji ima preko 40.000 studenata, ali samo mali broj onemogućuje ostale da studiraju. Da zlo bude veće u ovome su ih podržavali pojedini dekani fakulteta, kao i profesori. 

Kao nekakva perjanica svih ovih protesta protiv vlasti uzdigao se, još samo na papiru, rektor Begradskog univerziteta Vladan Đokić.

Preživeo je Beogradski univerzitet dva svetska rata, ali ove dve godine pod rektorom Đokićem, jedva da je preživeo, ali kako??? Takozvani rektor Đokić dao se u politiku rušenja vlasti na ulici, a njegov osnovni posao odavno je prestao da ga zanima. Primali su profesori fakulteta redovno svoje plate, kao i rektor Đokić, od iste te države, i to za nerad, ako se pod radom može smatrati pokušaj rušenja vlasti na ulici i to nasiljem.

Ni jedan od profesora , koji su podržavali blokadere, pa i sam rektor Đokić, nije odbio da primi platu u znak protesta, a mnogi profesori su izvoleli izjaviti da su oni radili na projektima, iako nije bilo predavanja i ispita!

Pa gde su ti projekti, i naučni radovi, koje su uvaženi profesori iznedrili u protekle dve godine? U kojim naučnim časopisima, a trebalo bi u prestižnim, su oni objavljeni? U kojim privrednim granama ili bilo kojoj oblasti društvene delatnosti su primenjeni njihovi projekti?

Svega toga nema nigde, jer oni nisu radili ništa, nego su se bavili politikom i rušenjem države Srbije, jer šta je to kada se svesno urušava prosvetno obrazovni sistem. Žive profesori fakulteta sasvim pristojno i čak izuzetno dobro, dok primaju prinadležnosti iz više izvora.

Na primer rektor Đokić, kao član Upravnog odbora Instituta za arhitekturu i urbanizam, za 2024.,2025. godinu i do dana današnjeg ove godine, za prisustvovanje ukupno 21 sednici, primio je 2.112.373,00 dinara i to u vreme kada je sve vreme bio na ulici, stranim ambasadama, Briselu i drugim zemljama gde je dobijao direktive za svoj dalji rušilački rad.

Na svu sreću, bar je razrešen članstva u ovom upravnom odboru, pa će imati više vremena za svoje političke aktivnosti, jer svoje rektorske obaveze odavno ne obavlja!

Licemerju Đokića i njegovih saboraca nema kraja, te dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, Goran Roglić, za njihove tajkunske medije je izjavio da je do ovog sunovrata na Šangajskoj listi došlo zato što država ne ulaže dovoljno novca u obrazovanje! Da je ovakva izjava , i to od jednog dekana odavno prešla ivicu zdravog razuma svim normalnim ljudima je odavno jasno!

Što bi rekao običan čovek, to sa mestom Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi ni po jada, ali suština je pogubna za naše društvo. Studenti ne žele da upisuju više mnoge fakultete, pa po znanje odlaze u susedne države, a svi se pitamo sa kakvim će znanjem sadašnji studenti da završe svoje studije. Ti mladi ljudi sutradan  treba da tim svojim znanjem da nose ovo društvo u svim segmentima.

Blokade univerziteta i fakulteta bilo je samo kod državnih, a privatni su, samo nesmetano radili. Širom Srbije građani, bez obzira na stepen obrazovanja ili vrstu zanimanja, pitaju se sa čuđenjem, samo jedno, kako to da država njihovim novcem plaća nerad mnogih profesora pa i pomenutog rektora Đokića? Kako to da ljudi ne rade posao na svojim radnim mestima, pa čak čine nemerljivu štetu društvu, kako to poljoprivrednik, zanatlija ili poslovan čovek, ako ne radi, ne dobija ništa, ako zaposleni određeni broj dana neopravdano izostaje sa posla, dobija otkaz, a na fakultetima mogu da rade šta god hoće i niko im ništa ne može?

Još će biti danima polemika oko Šangajske liste, ali to neće ništa promeniti, već samo preduzimanje drastičnih mera, na koje država kao osnivač fakulteta ili finansijer, pa u krajnjoj liniji i vlasnik zgrada u kojima se održava nastava i te kako ima pravo. Mora da se prekine sa praksom da se mnoge katedre praktično nasleđuju kao da je to lična prćija, dok mnogi stručni mladi ljudi tu ne mogu ni da privire.

Moraće država najzad da uvede konkurenciju u naš visoko obrazovni sistem. Pokušala je, doduše država da donese zakon o otvaranju prestižnih stranih fakulteta u Srbiji u maju 2024.godine, ali je morala da to povuče pod pritiskom ovakve akademske zajednice koja je posle i te kako pokazala svoje pravo lice, u većini slučajeva! Ovoga puta država ne sme da poklekne, jer zašto naši mladi talenti, i oni koji to mogu da priušte za ogroman novac odlaze na inostrane studije kada bi mogli za mnogo manje novca da dobiju vrhunsko obrazovanje od inostranih profesora u Srbiji!

Ovakva zdrava konkurencija naterala bi dekane i profesore državnih fakulteta da pojačaju svoj rad, a oni koji to ne budu želeli mogu da se bave nekim drugim privatnim poslom. Kako god, ovakvo stanje u našem visoko obrazovnom sistemu je neodrživo, što je pokazalo i objavljeno mesto BU na Šangajskoj listi.