Деценије доминације глобалне популарности Сједињених Америчких Држава прекинуте су када је амерички Центар за истраживања Пју (Pew Research Center) објавио резултате широког испитивања светског јавног мњења, према којима је 42.000 испитаника из 36 држава показало веће симпатије према Кини него према Америци.
Истовремено, кинески председник Си Ђинпинг је, на светском нивоу, за десет одсто популарнији од Доналда Трампа, чиме је преокренут негативан тренд које је светско јавно мњење показивало према кинеској “мекој моћи” још од времена пандемије коронавируса.
Резултате утицаја Трампове политике на популарност Америке показало је, још крајем прошле године, и Галупово истраживање у 130 држава према којем је Кина имала пет одсто већу популарност у односу на Америку, што је највећа разлика у безмало две деценије оваквог испипавања пулса светског јавног мњења.
“Чајнамексинг” заслужан за успон популарности Кине
Овакав резултат објашњен је Трамповим експериментима са увозним таксама, укидањем помоћи и контроверзном реториком према до јуче кључним савезницима, попут чланица НАТО-а. Популарности Америке нису допринели ни ваздушни удари на Иран, којима је поремећена стабилност светског снабдевања нафтом и течним гасом.
Успон популарности Кине резултат је и пропагандне офанзиве Пекинга, који је позвао бројне инфлуенсере са Запада како би остатку света пренели утиске из ове државе, што је последњих година постало познато као “Чајнамексинг” (Chinamaxxing).
Путем друштвених мрежа, они су са остатком света поделили кинески модел електрификације саобраћаја, док је председник Си прилично активно промовисао кључне тачке сопствене политичке агенде, попут Глобалног развоја, Глобалне безбедности и Глобалне цивилизације.
За Америку је, истовремено, забрињавајуће што губи трку са Кином у земљама у којима је донедавно била неприкосновена, мање развијеним државама које су донедавно биле знатно наклоњеније Вашингтону него Пекингу.
Управо због тога, Галуп је као најрепрезентативнији пример пада светских симпатија према Америци истакао Шведску, у којој је пре четири године 83 одсто испитаника сматрало САД поузданим партнером.
Према последњим истраживањима, поверење Швеђана у Америку је потонуло на једва 31 одсто.
Амерички пад у предност су, готово равноправно, поделили Кина и Канада.
Скок кинеске и пад америчке популарности не прати светске трендове једино у државама које се граниче са Кином, па на Филипинима чак 81 одсто испитаника сматра да је Америка поуздан партнер. Шарм Вашингтона далеко је привлачнији од пекиншког и у Индији, Јапану и Јужној Кореји.
Криза америчке дипломатије
“Профит пре политике”, како гро Американаца види Трампов путоказ у будућност, спроводи дипломатија која је, током последње деценије, у сталном паду.
Стејт департмент је, у неколико последњих година, изгубио примат најраширеније дипломатске мреже на свету јер је водеће место на том пољу, систематским деловањем, преузела Кина. Снажна дипломатија, која је у протеклим деценијама спроводила политике Трампових претходника, полако се топи исцрпљена недостатком новца, мотива и одливом истински школованих дипломата.
И док се и Индија и Турска опасно приближавају некадашњој апсолутној дипломатској доминацији Вашингтона, дипломатија је, одлуком Доналда Трампа, остала без једног од најубедљивијих спољнополитичких аргумената – милијарди долара којима је US Aid широм света деценијама ширио и промовисао “амерички сан”.
СAД су, деценијама, имале најраширенију дипломатску мрежу на свету, што је на много начина представљало и показатељ економског, војног и политичког примата ове државе. Последњих година, пак, водеће место у свету дипломатије преузела је Кина што би, бар теоретски, могло представљати прекретницу у трци између великих сила. Нова кинеска мрежа нема само ширину, него и дубину. И док су Пекинг и Вашингтон раме уз раме по броју амбасада, Кина нема премца по броју конзулата – 91 наспрам 83 америчка.
Амбасаде, сматрају дипломате, суштински рефлектују политичку моћ држава, док конзулати представљају показатељ економске снаге. Задржавајући слоган Денг Сјаопинга да “крије снагу и чека прилику”, Пекинг је уложио озбиљне напоре и далекосежну дипломатију и чини се све заинтересованијим да употреби своју глобалну дипломатску снагу.
Кинески скок на врх је био брз. Према Глобалном индексу дипломатије Института Лови (The Lowy Institute’s Global Diplomacy Index tracks), Пекинг је 2011. године имао 23 дипломатска представништва мање од САД и Француске. Пет година касније, заостајао је свега осам. Годинe 2017. Пекинг се нашао на другом месту, прескачући Француску, да би убрзо затим преузео примат, који држи и данас. Последње објављени индекс дипломатије показује да је Кина на првом месту на свету, испред 65 дипломатских мрежа других земаља, које су обухваћене овом анализом.
За Пекинг, таква стратегија је истовремено продубила политичку изолацију Тајвана и ојачала кинеску способност да материјализује економске и стратешке интересе. Укратко, за Кину је то била победничка формула.
