Da li ste čuli za šumsku verziju piletine? Stefan na Kosmaju bere “ŽUTI HLEB”, ovaj delikates je idealan za salate i pite, a evo zašto morate da budete OPREZNI

Kod mnogih je piletina neizostavan deo u svakodnevnoj ishrani, ali malo je onih koji znaju da postoji i njena šumska verzija. Gljiva “šumsko pile” jedna je od najpoznatijih na području Srbije i smatra se delikatesom.

Stefan Stefanović iz Beograda svakog proleća i pronalazi je u nesporednoj jednog istog stabla na planini Kosmaj.

– Šumsko pile raste na staroj vrbi na našem pčelinjaku “zimovniku” i izuzetno je ukusno. Nije baš da se lako sprema, ali je ukus gotovo identičan i mnogo lepši od pilećeg belog mesa. Može da se pravi kao salata, a može da se pravi i pita sa šumskim piletom – rekao je za RINU Stefan.

Šumsko pile se još zove i žuti hleb, vrbara ili vrbovača, ime je dobila po svetloj žutoj boji i ukusu nalik na piletinu. Više šešira oblika školjke ove vrste rastu zajedno na kori trulih i mrtvih stabala ili granama listopadnog drveća, praveći ponekad neobične oblike.

– Ako se priprema kao glavno jelo, onda se obari i prži uz začine i luk. Priroda je jedno čudo i zahvalni smo joj što nas svake godine nagradi da u ovom periodu možemo napraviti lepo jelo. Šumsko pile je jestiva gljiva, ali svakako u berbu pečuraka treba krenuti sa velikom dozom opreznosti, ali i pažljivo ih konzumirati – dodaje Stefan.

Gljiva “šumsko pile” najčešće parazitira na vrbi, jovi, topoli, bukvi, hrastu i bagremu. Meso plodnog tela je debelo, mekano i sočno. Sazrevanjem gubi žutu boju usled gubitka vode postaje tvrdo i krhko. Miris je prijatan i sladunjav. Ukus sveže gljive je blago kiselkast.

Najčešće dostiže masu do 20 kilograma, a najveći primerak sa neverovatnih 45 kilograma težine zabeležen je u Hempširu u Velikoj Britaniji oktobra 1990. godine. Osim ljudi mnoge divlje životinje konzumiraju šumsko pile, poput srne ili jelena.

(RINA)