Prijava, plata i osiguranje nude kao “benefite”: Šta oglasi za posao otkrivaju o tržištu rada? “Ljudi zapravo i ne znaju na šta su pristali” (VIDEO)

Redovna plata, prijava, zdravstveno osiguranje, prijatna radna atmosfera i dinamično okruženje postali su gotovo obavezni deo opisa oglasa za posao u Srbiji. Međutim, sve češće se postavlja pitanje da li su pojedine stavke zaista benefiti ili se kao pogodnosti predstavljaju prava koja su već garantovana zakonom.

U trenutku kada domaće tržište rada istovremeno muči nedostatak kvalifikovane radne snage, rast očekivanja zaposlenih i sve jača konkurencija među poslodavcima, način na koji kompanije komuniciraju radna mesta postaje važno poslovno pitanje.

Stručnjaci upozoravaju da nejasni oglasi sa posao, izostavljanje ključnih informacija poput zarade i predstavljanje zakonskih obaveza kao benefita mogu ozbiljno da utiču na reputaciju poslodavca, kvalitet kandidata koji se prijavljuju i dugoročnu produktivnost kompanije.

Sagovornici Blic TV, advokat Jovanka Zečević i konsultant za organizacioni razvoj i razvoj menadžmenta Lujica Radivojević, ukazali su na problem raskoraka između onoga što se obećava u oglasima i realnosti na radnom mestu, ali i na šire posledice koje takva praksa ostavlja na tržište rada.

Kada zakonska obaveza postane “benefit”

Jedna od centralnih tema razgovora odnosila se upravo na oglase u kojima se redovna plata, prijava i zdravstveno osiguranje predstavljaju kao dodatna pogodnost za zaposlene.

Advokat Jovanka Zečević ističe da tu ne postoji dilema.

– Svakako da je to obaveza i svakako da je neophodno da ljudi budu apsolutno upoznati sa svojim pravima jer se vrlo često dešava da zapravo i ne znaju na šta su pristali i da dolaze u situaciju da ugovorom o radu mnoge stvari koje moraju da budu precizirane često budu tako napisane da se iza toga krije uvek i poneka mogućnost da bude drugačije. Svakako da je neophodno da postoje utemeljena pravila koja Zakon o radu i propisuje i koja kao takva poslodavci moraju da poštuju.

Za tržište rada ovakva pojava govori mnogo više od samih oglasa. Ona pokazuje da deo poslodavaca i dalje računa na činjenicu da zaposleni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, dok istovremeno pokušava da osnovne zakonske obaveze predstavi kao konkurentsku prednost.

Problem nije samo u oglasima: Mnogi poslodavci ne znaju tačno koga traže

Poseban problem, prema mišljenju konsultanta Luice Radivojevića, jeste činjenica da veliki broj oglasa nastaje bez ozbiljne analize radnog mesta. On navodi da se oglasi često prepisuju, popunjavaju formalno i bez jasnog razumevanja potreba kompanije.

– Ljudi tome ne pridaju veliki značaj i to je ono što prvo nekada poslodavac sam ne zna šta hoće ustvari. Znate, i sad kad gledamo s te jako suštinske strane unazad, mnogo sam puta prisustvovao tome da ljudi zaista ne znaju šta hoće od svog radnog mesta, odnosno od pozicije koja im je potrebna.

Takva situacija ima direktne poslovne posledice.

Kada kompanija ne zna precizno koje kompetencije traži, povećava se broj pogrešnih zapošljavanja, raste trošak selekcije kandidata, produžava se period uvođenja zaposlenih u posao, a istovremeno opada produktivnost tima. Dugoročno, to predstavlja ozbiljan trošak za kompaniju koji je često veći od same plate zaposlenog.

Kriza menadžmenta: Kako nastaju loši oglasi

Radivojević smatra da problem počinje mnogo pre objavljivanja oglasa. Prema njegovim rečima, menadžeri često ne učestvuju dovoljno u definisanju radnih mesta, iako upravo oni najbolje poznaju potrebe svog sektora.

– Menadžer danas, u većini slučajeva, ne uvek, ne smatra da je njegov posao da vodi čoveka kroz proces, da ga edukuje, da mu nešto da i da uopšte učestvuje u selekciji, nego to prepušta, kaže to je za ljudske resurse. Ali to je greška zato što suštinu tog posla treba da poznaje menadžer, a ne HR.

On upozorava i na fenomen koji je prisutan u mnogim kompanijama.

– Ljudi prelaze na poziciju menadžera bez ikakve edukacije, bez ikakvog pojma o tome šta to predstavlja zaista, da to više nije posao koji je bio, da on treba da preuzme odgovornost i za opis, definisanje radnog mesta u njegovom sektoru, što niko im nije rekao kad ih je unapređivao zato što najčešće se, ali veoma često se ljudi unapređuju na poziciju rukovodioca zato što su bili odlični u onome što su radili pre toga. I onda upropaste i eksperta i upropaste i rukovodioca.

Nedostatak radne snage menja odnose moći na tržištu

Sagovornici ocenjuju da se tržište rada poslednjih godina značajno promenilo.

Dok su nekada poslodavci imali dominantnu poziciju, danas se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom kvalitetnih radnika, što ih primorava da budu transparentniji i konkurentniji.

Zečević smatra da upravo u tome leži ključni izazov.

– Danas imam utisak da je ustvari problem mnogo veći u tome što je mnogo manje radne snage od potrebne. Tako da nažalost, trebalo bi da poslodavcima bude u neku ruku i to neka vrsta ideje vodilje da zaista ljude koji se jave i koji adekvatno svoj posao obave i obavljaju da oni budu na pravi način tretirani i poštovani.

Ova promena ima i šire ekonomske posledice. U uslovima manjka radnika, kompanije koje ne grade dobar ugled sve teže dolaze do kvalitetnih kandidata, dok zaposleni imaju više prostora da biraju poslodavca i odbijaju ponude koje smatraju nepovoljnim.

Mladi radnici više ne pristaju na “bilo kakav posao”

Jedna od promena koju stručnjaci primećuju jeste i drugačiji odnos mlađih generacija prema poslu. Radivojević ocenjuje da mladi danas bolje poznaju svoja prava i da imaju veća očekivanja od poslodavaca.

– Mlađe generacije deluju mnogo samopouzdanije. S druge strane, to samopouzdanje nekada i donosi onu lošu stranu da su neosnovano samopouzdani, tako da nemaju neke realne slike o životu pa se onda malo razočaraju u tom smislu, ali da više traže i znaju svoja prava, to je apsolutno, to se vidi po tome na koji način prilaze poslu. Neće bilo šta da prihvataju, što je potpuno legitimno.

Takav trend dodatno povećava pritisak na poslodavce da budu precizniji, iskreniji i transparentniji u komunikaciji sa kandidatima.

Prekovremeni rad ostaje jedna od najvećih tačaka sukoba

Tema koja je neizbežna svakako jeste i prekovremeni rad. Zečević podseća da zakon jasno definiše radno vreme, kao i obavezu poslodavca da dodatni rad adekvatno plati.

– Jasno je da zakon propisuje 40 sati koje su apsolutno zakonski maksimum za radnu nedelju koja traje pet dana, a može da bude raspoređen i na šest dana, zavisi od posla. Ali vrlo često se dešava da se radi prekovremeno, da se ostaje duže i za to naravno postoje naknade koje kao takve moraju da budu isplaćene. Vrlo često znamo da se to ne dešava.

Ona dodaje da problem nastaje kada vanredno angažovanje preraste u svakodnevnu praksu.

– Ali ukoliko to postane pravilo i ukoliko radnici budu zloupotrebljeni praktično non-stop, onda je to nešto što svakako podlaže ozbiljnoj odgovornosti.

Za kompanije to nije samo pravno pitanje. Preopterećeni zaposleni imaju veći rizik od sagorevanja, češće napuštaju firmu i ostvaruju slabije rezultate, što direktno utiče na produktivnost i troškove poslovanja svih ostalih zaposlenih.

Plata “na ruke” danas donosi problem, sutra još veći

Posebno važan deo razgovora odnosio se na praksu prijavljivanja zaposlenih na minimalac uz dodatni novac koji dobijaju u gotovini.

Prema rečima Jovanke Zečević, takva praksa je i dalje prisutna.

– Problem jeste ozbiljan što vi to vrlo često ne možete da dokažete i kad se čak i nama jave, onda je naravno problem kako to da dokažete s obzirom na to da u ugovoru zaista i piše upravo to što i dobijaju. Ono gde to jedino ima prednost, jeste u situacijama kad imate postupke razvoda braka za alimentaciju, pa kad ostave te plate i te ugovore, onda pokažu kako nemaju dovoljno para da svoju decu izdržavaju.

Ona upozorava da najveću cenu na kraju plaća sam zaposleni.

– Ono što jeste problem, što su ljudi vrlo često u poziciji da prihvate takve poslove, jer taj novčani iznos koji dobijaju njima odgovara. Uopšte ne razmišljaju u tom trenutku, da će za desetak petnaest, zavisi koliko godina je ostalo do penzije, doći u situaciju gde će te penzije biti zaista male upravo zato što su bili prijavljeni na minimalac, ali u tom momentu njima taj keš koji dobijaju sa strane i tek ako znači.

Sa stanovišta ekonomije, ovakva praksa umanjuje budžetske prihode države, narušava konkurenciju među poslodavcima i stvara dugoročne socijalne probleme zbog niskih penzija i slabije socijalne zaštite radnika.