Ruski Insajder otkriva: Kako je Međunarodni pokret rusofila konsolidovao mreže uticaja Kremlja u Evropi?

Međunarodni rusofilski pokret (IRM) potpao je 15. decembra pod sankcije EU. U protekle tri godine taj pokret je u suštini zamenio zvanične prokremaljske strukture u Evropskoj uniji, čiji je život postao primetno komplikovaniji nakon početka invazije u Ukrajini 2022. piše ruski Insajder u velikoj analizi.

Ruska svetska Fondacija, Gorchakov Fondacija, and Pravfond – sve pod kontrolom ruskog Ministarstva spoljnih poslova, suočile su se sa sankcijama, zamrzavanjem imovine, proterivanjem zaposlenih i povećanim nadzorom.

IRM je nastao 2023. pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova i Konstantina Malofejeva, milijardera-prevaranta, kako ga oslovljava ruski istraživački portal, povezanog sa ruskim obaveštajnim službama.

Iako se pokret javno predstavlja kao inicijativa „odozdo“, sastavljena od građana EU, u praksi IRM podržava nekoliko mreža kremaljskog uticaja.

Unija političkih marginalaca i teoretičara zavere

Osnivački kongres Međunarodnog rusofilskog pokreta održan je u Moskvi u martu 2023. Prema rečima organizatora, okupio je oko 90 predstavnika iz 42 zemlje sveta. Među gostima su bili eminentni „rusofili“, glumac Stiven Sigal i unuk predsednika Francuske Pjer de Gol, kao i neočekivana osoba istomišljenika – italijanska princeza i prevodilac „Gospodara prstenova“ Vitoria Aliata di Vilafranca. Generalno, list Gardijan opisao je učesnike kao „političke marginalce i teoretičare zavere“.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, njegovi zamenici Mihail Bogdanov i Aleksandar Gruško, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, šef Rossotrudničestva Jevgenij Primakov, predsednici odbora za međunarodne odnose donjeg i gornjeg doma parlamenta – šef Liberalno-demokratske partije Leonid Slucki i senator Grigorij Karasin, oligarh Konstantin Malofejev i krajnje desničarski filozof Aleksandar Dugin došli su da podrže i usmere „rusofile“.

Lavrov je pročitao Putinovo obraćanje, u kojem je spomenuo „namernu antirusku histeriju u mnogim zemljama“ i zahvalio učesnicima na njihovoj „čvrstoj odlučnosti da se odupru rusofobnoj kampanji“.

Kongres je jednoglasno izabrao bugarskog političara Nikolaja Malinova za generalnog sekretara IRM. Vodio je lokalni rusofilski pokret u Bugarskoj 16 godina i dugo je bio „prijatelj“ sa Konstantinom Malofejevom. Sredinom 2010-ih, Malofejev je bezuspešno pokušao da stekne kontrolu nad bugarskim TV kanalom TV7, koji je Malinov trebalo da vodi.

Bugarsko tužilaštvo je 2019. godine optužilo Malinova za špijunažu. Prema istrazi, sarađivao je sa Ruskim društvom za strateške studije, koje je podređeno Predsedničkoj administraciji Ruske Federacije i do 2009. godine bio je deo Spoljne obaveštajne službe i društva Dvoglavi orao pod vođstvom Malofejeva.

Malinovu je bilo zabranjeno da napusti Bugarsku, ali je podmitio sudiju da ode u Rusiju i lično primi Orden prijateljstva od Putina. Zbog mita, političar je pod američkim sankcijama od 2023. godine.

Iako je Malinov javno predstavljen kao inicijator svetske asocijacije „rusofila“, Malofejev je taj koji igra ključnu ulogu u pokretu.

Organizuje rusofilske kongrese, koje njegov TV kanal Carigrad prenosi uživo. Carigrad takođe poziva „Rusofile“ na programe kao eksperti i pokriva rad pokreta.

Prema nedavnim izjavama, pokret se sada sastoji od svog sedišta u Moskvi, tri regionalne i najmanje 77 nacionalnih ogranaka.

Formalno, predstavnici 12 zemalja rade u Evropskoj uniji: u Italiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Slovačkoj i Češkoj (jedna sekcija), na Kipru, u Poljskoj, Španiji, Rumuniji, Letoniji i Litvaniji.

Evropski ogranci se sastoje od prokremaljskih političara, šefova proruskih organizacija, propagandista i evroskeptika. Nikolaj Malinov je na čelu političke stranke „Rusofili za oživljavanje otadžbine“, iako ta stranka nije u parlamentu.

Nemački osnivač i zamenik Malinova u IRM, Valdemar Gerdt, bivši je član Bundestaga iz krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku i predsednik Međunarodnog saveta ruskih Nemaca „Renesansa“.

Slovački osnivač Jan Čarnogurski je bivši premijer Slovačke i kandidat na predsedničkim izborima 2014. godine. Šef rumunskog ogranka, Mihail Lauruc, predvodi lokalni pokret „Savez karpatskih Rusina“.

Mnogi od osnivača IRM-a takođe emituju ideje Aleksandra Dugina ili objavljuju na njegovim platformama: na primer, antropolog i bivši dopisnik Sputnjika Italia Eliseo Bertolasi, austrijski propagandista Patrik Popel, španski politički strateg, „stručnjak za metode društvene manipulacije“ Nuno Rodrigez i nemački propagandista i aktivista Tobias Fennig.

A francuski „rusofil“ Fabrice Sorlin poznat je po svojoj dugogodišnjoj saradnji sa Malofejevim strukturama: posebno je bio autor Analitičkog centra Katehon.

Rusofili su strateški odlučili da ne registruju pokret kao pravno lice: ne kriju činjenicu da na taj način pokušavaju da izbegnu međunarodne sankcije. „Izvinjavam se zbog izraza na ruskom: kada idete protiv pokera golim dupetom, poker je uvek pobednik. Dakle, hajde da se ponašamo malo na vizantijski način: pametno, ali lukavo“, objasnio je Malinov ovu odluku na drugom kongresu IRM-a

S druge strane, ruske vlasti naglašavaju da je rusofilski pokret osnovna inicijativa stranaca, a ne „projekat koji je osmišljen odozgo“. Ali u stvari, postoje Rusi u rukovodstvu MDR-a koji su radili u strukturama pod kontrolom Kremlja.

Slucki fondacije, „ruski svet“ i drugi saveznici „rusofila“

Rusofilski pokret dobija podršku od nekoliko organizacija koje su pod kontrolom vlade ili su povezane sa Glavnom obaveštajnom direkcijom i Stranom obaveštajnom službom.

Fondacija Ruski Mir kojom upravlja Ministarstvo spoljnih poslova, Ruska i Sovjetska mirovna fondacija na čelu sa Leonidom Sluckim, Fondacija za podršku i zaštitu prava sunarodnika koji žive u inostranstvu (Pravfond), mreža propagandnih portala Baltija.eu informaciono pomognu pokretu, sufinansiraju  kongrese i dele prostorije za rad.

Pravofond i Ruski Mir su pod sankcijama EU zbog opravdavanja ruske invazije na Ukrajinu i širenja propagande Kremlja.

U avgustu 2023. godine, IRM je potpisao sporazum o saradnji sa Sovjetskom mirovnom fondacijom, a šest meseci kasnije, Malinov i Malofejev svečano su otvorili kancelariju pokreta u vili fondacije u ulici Prečistenka u Moskvi. Ruska fondacija za mir izdvojila je simboličan iznos od 800 hiljada rubalja za osnivačku konferenciju IRM-a.

Organizacije Sluckog izjavljuju da je njihov zadatak mirovne i humanitarne aktivnosti, ali u isto vreme, Ruska mirovna fondacija platila je bespilotne letelice, mitraljeske nosače i vojnu obuku onih koji su mobilisani za rat u Ukrajini. Fondacija je poznata po tome što poziva strane političare, akademike i javne ličnosti u Rusiju i deli informacije o njima sa GRU (vojno obaveštajna služba Rusije) – verovatno radi regrutacije.

Na poziv Sluckog, francuska predsednička kandidatkinja Marine Le Pen stigla je u Moskvu usred predizborne kampanje, gde se „neplanirano“ sastala sa Putinom.

Ruski Insajder je pisao da je Fondacija Slucki prenela podatke obaveštajnim službama od građana Sjedinjenih Država, Kanade, Francuske, Belgije, Izraela i drugih zemalja.

Fondacija Ruski Mir takođe pomaže rusofilskom pokretu od njegovog osnivanja. U početku je to bila medijska i organizaciona podrška. Članovi pokreta održali su svoj okrugli sto na kongresu „Ruskog sveta“ 2023. godine, a na sledećem kongresu Malinov je moderirao diskusiju „Ruski svet kao bedem suprotstavljanja destruktivnoj neoliberalnoj ideologiji“.

Ali nedavno, ljudi koji su ranije radili u fondu dugi niz godina su se pojavili u menadžmentu IRM.

Od 2024.  Ministarstvo spoljnih poslova postalo je jedini osnivač „Ruskog sveta“, a organizaciju su vodili zaposleni u ministarstvu. Bivši lideri fondacije nisu ostali besposleni i dobro su došli za rusofilski pokret. Bivši direktor „Ruskog sveta“ Vladimir Kočin postao je savetnik generalnog sekretara IRM-a, a njegova bivša pomoćnica Natalija Zajceva vodila je moskovsku kancelariju pokreta.

U leto 2025. godine, IRM je potpisao sporazum o saradnji sa Pravfondom. Kao i Fondacija Ruski Mir, ova struktura je stvorena Putinovim dekretom, njeni osnivači su Ministarstvo spoljnih poslova i Rossotrudničestvo (Federalna agencija Rusije za pitanja ZND, ruske emigracije i međunarodne humanitarne saradnje). Pozicionira se kao udruženje centara za ljudska prava koji pružaju pravne savete Rusima u inostranstvu. Ali to je verovatno pokriće za mrežu ruskog uticaja u 48 zemalja širom sveta, navodi Insajder.

Curenje internih dokumenata Pravfonda ukazuje na to da je organizacija usko povezana sa obaveštajnim službama. Prema danskom izdanju DR, dva regionalna direktora fonda radila su za SVR (Spoljna obaveštajna služba Rusije), a drugi zaposleni je bio agent GRU-a.

Pored toga, organizacija je izdala grantove za pravnu zaštitu ruskih špijuna i kriminalaca, uključujući „barona oružja“ Viktora Buta i ubicu Vadima Krasikova.

Istraga OCCRP-a (Organizacija koja se bavi razotkrivanjem organizovanog kriminala i korupcije širom sveta) otkrila je da je Pravofond finansirao proruske veb stranice i Telegram kanale u evropskim zemljama i nastavio to činiti čak i nakon što mu je Evropska unija nametnula sankcije.

Iako su Pravofond i IRM najavili saradnju relativno nedavno, veza između njih može se pratiti od 2023. godine. Oni citiraju jedni druge na svojim veb stranicama a istu vest objavljuje prokremaljski portal Baltia, informativni partner Pravofonda, Rossotrudničestva i Fondacije Ruski Mir. Njen osnivač, propagandista Aleksandar Kornilov, upravlja sajtom Rusophile.

Kornilov je član Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Estoniji. Do 2018. propagandista je bio izdavač i glavni urednik novinske agencije Baltnews, čiji je dnevni red tajno koordinirao sa medijskom grupom Rossiia Segodnia.

Estonija je 2022. godine oduzela Kornilovu boravišnu dozvolu i zabranila mu ulazak u druge zemlje Šengena na pet godina. Pokušao je da ospori zabranu ulaska, ali su estonski sudovi odbacili žalbu. Lokalna policija ga smatra „karikom u mreži ruskog uticaja“.

„Rusija nije moj neprijatelj“

„Došli ste u vreme dramatičnih događaja koji se dešavaju širom sveta. Zaista se borimo i svako ima svoj front, svoju liniju fronta“, ovim rečima se  Marija Zaharova obratila učesnicima Multipolarnog foruma u februaru 2024. godine.

Ovaj kongres Duginovih sledbenika organizovao je IRM uz podršku Ministarstva spoljnih poslova i Predsedničke administracije.

U leto 2024. na ulicama Verone i nekoliko drugih gradova u Italiji pojavili su se plakati s natpisom „Rusija nije moj neprijatelj“. Ovu akciju organizovalo je Udruženje Veneto-Rusija, koje je partner ogranka IRM-a u Italiji.

Nekoliko meseci kasnije, na kongresu Fondacije Ruski Mir, šef ogranka, Eliseo Bertolasi, podelio je ovu „priču o uspehu“ i govorio o tome kako se inicijativa „razvila u drugim zemljama“. Bertolasi je propagandista koji je film snimio u Donjecku i Mariupolju pod ruskom okupacijom.

U novembru 2025. godine Putin je Bertolasiju odlikovao Orden prijateljstva.

Samo nedelju dana nakon što su rusofili osnovali pokret, italijanski učesnici održali su akciju u Modeni uz podršku Malofejevog društva „Dvoglavi orao“, proruskog udruženja Vento dell’Est („Istočni vetar“) i hrišćanske organizacije Una Voce Nel Silenzio („Glas u tišini“).

Predstavljanje „rusofila“ na Kipru direktnije promoviše prokremaljsku agendu. Na čelu je Mikis Filaniotis, prevodilac ruske književnosti koji je diplomirao na univerzitetu u Odesi. Došao je na teritorije pod ruskom okupacijom i izjavio u ime lokalnih Grka da su „srećni što se vraćaju u Rusiju“ i zamolio Grčku i Kipar „da ne šalju nikakvu vojnu pomoć Ukrajini“.

U jesen 2025. kiparski članovi pokreta organizovali su festival propagandnog filma „RT.Doc: Vreme za naše heroje“ u Nikoziji i Limasolu. Publiku je pozdravio ruski ambasador na Kipru, bivši obaveštajni oficir Murat Zjazikov.

Program se sastojao od dva filma – o „zverstvima ukrajinske vojske nad civilnim stanovništvom Mariupolja“ i o italijanskim propagandistima u Donbasu, „koji su osporavali zapadnu cenzuru“.

„Zaštita tradicionalne porodice“ kao izgovor

Na drugom kongresu u februaru 2024. godine, „rusofili“ su razgovarali o još jednoj oblasti kojom su se ranije jedva bavili: zaštiti „tradicionalnih vrednosti“. Godinu dana kasnije, pokret se aktivnije uključio u borbu protiv abortusa i prava LGBTQ osoba.

Prvi korak bila je deklaracija „o zaštiti porodice“, koju je IRM u januaru 2025. potpisao pod pokroviteljstvom Malofejeva zajedno sa još 13 organizacija iz Rusije, Belorusije, Gruzije i Kirgistana. Oni su pozvali na zabranu promovisanja „anti-porodičnih ideja i vrednosti“ kao što su „rod“ i „rodna raznolikost“ i protivili se abortusu.

Italijanski ogranak se 2025. godine pobrinuo i za temu „zaštite porodice“ i organizovao konferenciju „Evroazija i tradicionalne vrednosti: izazov globalizmu“. Suorganizatori su bili proruska udruženja Veneto-Rusija, Istočni vetar, Centro Studi Suvorov (Centar za Suvorovljeve studije), La Terra Dei Padri (Zemlja otaca) i desničarsko hrišćansko udruženje Identita Europea (Evropski identitet).

Konferenciju je otvorio teoretičar zavere i bivši katolički nadbiskup Karlo Marija Vigano, koga je Vatikan optužio za raskol i ekskomunicirao 2024. godine. U podužem govoru, optužio je Svetski ekonomski forum i Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) za uništavanje porodice i „probuđenu propagandu koja promoviše LGBTK moralne perverzije i rodnu ideologiju“. Vigano je podržavao rusofilski pokret od njegovog osnivanja.

Prema Putinu, IRM „pomaže u širenju objektivnih i pouzdanih informacija u inostranstvu“ o Rusiji.