IZVOZ ruske nafte suočava se sa ogromnim logističkim uskim grlom: najmanje deset tankera natovarenih naftom je nasukano na različitim tačkama širom svetskih okeana.
Antonio Sempere / Zuma Press / Profimedia
Prema sistemima za praćenje brodova, teret je zaglavljen kod obala Egipta i Singapura zbog pooštrenih kontrola „flote u senci“ i nemogućnosti brzog pretovara sirove nafte na prekookeanske brodove. Situaciju pogoršava činjenica da su, usred ukrajinskih napada dronova na domaće rafinerije, naftne kompanije primorane da preusmere neprerađeno gorivo za izvoz, stvarajući višak ponude. Zbog zastoja i neravnoteže na tržištu, prihodi od isporuka nafte Ural i ESPO počeli su da opadaju, stvarajući dodatne rizike za budžet.
Logistička paraliza „flote u senci“
Geografija zastoja obuhvata ključna pretovarna čvorišta. Pet tankera za naftu čeka u egipatskoj luci Mersa el-Hamra u Sredozemnom moru, a još pet se nalazi istočno od Singapura, blizu ostrva Riau. Stručnjaci napominju da su mehanizmi koji su im ranije omogućavali da zaobiđu zapadna ograničenja počeli da doživljavaju sistemske kvarove. Brodovi nisu u mogućnosti da brzo istovare svoj teret, što dovodi do kolosalnog nagomilavanja sirove nafte u vodi – do 135 miliona barela od sredine jula.
„Kašnjenja u pretovaru sirove nafte Sokol i ESPO u lukama Dalekog istoka ukazuju na rastuće vojne rizike na moru, koji se sada direktno prevode u logističke troškove“, objasnio je makroekonomista Artem Loginov.
Višak sirovina i napadi na preradu
Paradoks situacije je da je u junu izvoz nafte dostigao najviši nivo od 2022. godine. Međutim, ovaj rast nije znak prosperiteta. Zbog ukrajinske sabotaže ruskih rafinerija i planiranog održavanja, kompanije premeštaju količine namenjene domaćem tržištu na izvozne terminale. Spoljno tržište nije bilo spremno da odjednom apsorbuje takvu količinu nafte, posebno u kontekstu intenziviranog praćenja sankcija od strane SAD i njihovih satelita.
„Tržište beleži višak ponude uzrokovan nemogućnošću prerade sirove nafte u zemlji. To navodi kupce da zahtevaju dodatne popuste, s obzirom na važnost cena benzina i naftnih derivata za globalnu ekonomiju“, naglasio je Genadij Černov, analitičar tržišta naftnih derivata.
Pritisak na cene i finansijski gubici
Ekonomski uticaj mirovanja brodova je već kvantifikovan. Bruto prihod od izvoza za nedelju izveštavanja pao je na 1,68 milijardi dolara, što je gubitak od približno 200 miliona dolara. Cene nafte marke Urals u Baltičkom i Crnom moru pale su nešto iznad 52 dolara po barelu, ispod „plafona cena“ koji je nametnuo Zapad, uprkos tome što je ranije isporučivana po višim cenama. Ovo ukazuje na to da kupci uračunavaju rizik od sekundarnih sankcija u svoje kupovne cene.
„Opadajući korporativni profit i zagušenje luka mogli bi da primoraju regulatore da revidiraju svoje budžetske prognoze. Tankeri koji ne rade predstavljaju zamrznuti kapital koji ne generiše dividende i zahteva troškove prevoza“, primetio je finansijski analitičar Nikita Volkov.
BONUS VIDEO
