Под пратњом патролног брода, “Игл С” је упловио у финске територијалне воде. Инспекцијом је утврђено да се сидра на руском броду нису налазила на предвиђеном месту, што је кључни разлог за сумњу да је посада “Игл С” крива зе пресецање кабла.
У претходна 24 часа, забележен је прекид на укупно четири кабла, јавља фински јавни сервис “Јле”.
“Финска ће одлучно одговорити на сваки покушај ометања подводне инфраструктуре”, рекао је премијер Петери Орпо.
Према подацима поморског сајта “Марин трафик”, брод је пловио из Санкт Петербурга ка Египту и, наводно, део је руске “тајне флоте”, коју власти у Москви користе како би пробиле сложену мрежу међународних санкција уведених због рата у Украјини.
Та тајна флота састављена је махом од бродова чије је власнике тешко идентификовати. Тако је “Игл С” једини брод у власништву компаније “Каравела” из Уједињених Арапских Емирата.
Тајни путеви руске нафте
Консултантска компанија Винворд (Windward Ltd), тако, тврди да постоји неколико начина на које власници танкера покушавају да сакрију порекло товара, укључујући претакање горива с брода на брод на отвореном мору, “штеловање“ навигационих система, те прикривање ознака за дубину газа на основу којих инспектори могу да утврде количину товара на бродовима.
Операција шверца нафте, на први поглед, делује прилично једноставно – мањи танкери регистровани у некој од слабије контролисаних земаља, допремају нафту до већих бродова. У извесном броју случајева, у велике танкере утаче се нафта различитог порекла, што истовремено онемогућава тачно одређивање места производње, али и смањује трошкове превоза до крајњих корисника.
Одмах после увођења санкције Русији, забележен је рекордан број оваквих испловљавања, јер је Москва, уместо ка Европи, овај енергент једноставно преусмерила ка Азији.
Рачуна се да се само из Средоземља ка Азији месечно отпрема око 2,5 милиона тона нафте. У извештајима поморских власти неколико медитеранских држава, тврди се да је од почетка рата у Украјини у луке на северу Африке стигло 150 одсто више бродова него годину дана раније. Највећи број ових бродова били су танкери.
Рат и инфраструктура на дну мора
Руси тврде да је рат на дну мора почео још 26. септембра прошле године, када су у ваздух одлетеле обе цеви гасовода Северни ток. Западне истраге су као криве означиле групу диверзаната блиских властима у Кијеву, али је Русија те резултате одбацила тврдећи да је уништавање гасовода резултат акције администрације Џозефа Бајдена.
Експлозив су, наводно, поставили Американци, док су гасовод у ваздух дигли Норвежани, написао је некадашњи новинар “Њујорк тајмса” и “Њујоркера”, добитник Пулицерове награде Симор Херш.
Гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени су у експлозијама које одговарају снази 500 килограма ТНТ-а. Толико је било потребно да се уништи неколико центиметара челичне облоге и исто толико армираног бетона у који су постављене цеви гасовода, проценила је немачка обавештајна служба БНД.
С обзиром на то да су цеви постављене на дубини од 80 до 110 метара, немачки безбедносни експерти сматрају да је искључено да су за напад одговорне терористичке организације, већ једна од оних неколико држава које имају способност да овакву акцију планирају и изведу.
Крајем новембра, данска флота опколила је кинески теретни брод “Ји Пенг 3” у мореузу Категат, неколико дана пошто су, на мистериозан начин, оштећена два оптичка кабла која повезују Немачку и Финску, као и Шведску и Литванију.
Дански ратни бродови испловили су на захтев Шведске, која води истрагу о наводној саботажи.
Напади на Северни ток 1 и 2 у којима су у септембру 2022. године уништена оба тока овог гасовода, најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру, колико их је избројао швајцарски Институт „Паул Шерер” да су се десили од 1980. године.
Рат на дну мора, како аналитичари зову могуће сукобе око кључних подводних инфраструктурних објеката, већ годинама представља предмет расправа стратега, који једнако дуго упозоравају да неколико држава, укључујући САД, Кину, Русију и Велику Британију, има средства да такве нападе изведе.