RUSIJA SASTAVILA “SMRTONOSNU LISTU META” U UKRAJNI: Orešnika čekaju kritični ciljevi za vlast u Kijevu (VIDEO)

RUSKA vojska je 21. novembra izvela prvo testiranje svoje nove nenuklearne balističke rakete „Orešnik“.

Udar je bio usmeren na ključnu vojnu fabriku „Južmaš“, koja je odgovorna za proizvodnju raketnih motora i druge kritične opreme koju koristi ukrajinska vojska.

Ovo nije bio samo test novog projektila, to je bila jasna poruka da je Rusija spremna da pređe na smrtonosnije i preciznije udare. Raketa „Orešnik“ deo je napora Rusije da modernizuje svoj arsenal i razvije novo, efikasnije oružje koje može da zada razorne udarce uz minimalan rizik po njene snage.

Nakon ovog napada, zapadni mediji počeli su da dižu uzbunu o potencijalnim novim napadima, uz sve veće spekulacije o tome kako bi rat mogao eskalirati. Međunarodna zajednica je svoju pažnju usmerila na to da li će Ukrajina odgovoriti na ove udare, i ako jeste, kako će to uticati na nastavak sukoba.

Ukrajina nije oklevala da uzvrati. Ukrajinska vojska je 11. decembra napala ruski grad Taganrog koristeći rakete Atams koje je isporučio NATO. Ove veoma precizne rakete gađale su ključne ruske vojne lokacije i strateške ciljeve.

Međutim, ovaj kontraudar doveo je Ukrajinu u novu i izuzetno opasnu situaciju, pri čemu zapadni mediji već upozoravaju da bi akcije Ukrajine mogle dovesti do još veće eskalacije sukoba.

Magazin “Militari voč” (militarywatchmagazine.com) bio je jedan od prvih koji je upozorio da bi se Ukrajina uskoro mogla suočiti sa svojim „danom obračuna“. Ova predviđanja nisu bez osnova. Prema izveštajima Blumberga, na osnovu informacija visokih američkih zvaničnika, Rusija je sastavila listu kritičnih ukrajinskih vojnih lokacija koje će biti gađane u sledećoj fazi sukoba.

Ove takozvane „fat targets“ (kritični celjevi) uključuju vitalnu infrastrukturu i vojne instalacije, čije bi uništenje moglo ozbiljno da osakati vojne kapacitete Ukrajine. Očekuje se da će Rusija koristiti novije, naprednije oružje da pogodi ove ciljeve sa preciznom preciznošću i razornom snagom.

Različiti izvori sugerišu da Pentagon takođe ne isključuje mogućnost (prvog) ruskog napada velikih razmera na Ukrajinu između 16. i 21. decembra. Vojni analitičari veruju da bi ovaj period mogao da bude ključan u određivanju ishoda rata, jer će Rusija verovatno pokrenuti novi, masovni napadi na ključne ukrajinske položaje.

Takva ofanziva bi mogla značiti kraj kritičnih vojnih baza i skladišta zaliha koje Ukrajina koristi za održavanje svoje vojske. Pored toga, nezvanični izvori ukazuju da Rusija planira da ponovo lansira raketu „Orešnik“, a sledeći udar bi potencijalno označio početak novog talasa napada koji će Ukrajinu staviti u još ranjiviju poziciju.

Ako se ovaj scenario razvije, mi smo na ivici nove faze u sukobu u kojoj bi ukrajinska vojska mogla da bude stavljena u neverovatno nesigurnu situaciju.

Za Rusiju bi ovo bio deo strategije za zadavanje odlučujućeg udarca ukrajinskim ratnim naporima. Očekuje se da ovi tipovi napada ne samo da bi imali ogromne vojne posledice, već bi i pojačali pritisak na zapadne saveznike Ukrajine da obezbede još naprednije odbrambene sisteme.

Posmatrači međunarodne vojne scene pomno prate ove događaje, predviđajući da je malo verovatno da će Rusija stati na ovim početnim udarima. Mogućnost daljih napada je i dalje velika, a opasnost od još snažnijih i destruktivnijih operacija, poput strateških raketnih udara dugog dometa, raste.

Ukoliko Rusija nastavi sa svojim planovima za masovne udare na Ukrajinu, posledice bi mogle biti razorne, kako za infrastrukturu zemlje, tako i za njene vojne snage, koje su već pod teškim pritiskom.

Uprkos svemu ovome, Kijev je i dalje odlučan da odgurne i nastavi svoje kontranapade, dok međunarodna zajednica i dalje izražava zabrinutost u vezi sa budućim tokom sukoba.

Jedina izvesnost u ovom trenutku je da rat ulazi u mnogo opasniju i nepredvidivu fazu, gde svaka akcija može dovesti do značajne eskalacije i novih rundi destruktivnih udara.

Nova ruska nenuklearna balistička raketa „Orešnik“ prvi put se pojavila 21. novembra 2024. godine, kada je pogodila ukrajinski grad Dnjepar. Projektil, dizajniran za precizne udare na kritičnu infrastrukturu i vojne ciljeve, predstavlja novu eskalaciju ruskog naoružanja.

Za razliku od prethodnih sistema, Orešnik je navodno sposoban da zanese razoran udarac sa izuzetnom preciznošću, daleko nadmašujući starije modele u pogledu dometa i isporuke tereta.

Iz perspektive Rusije, Orešnik “menja igru”. Omogućava visoko precizne udare dugog dometa koji potencijalno mogu da onesposobe kritičnu ukrajinsku infrastrukturu dok minimiziraju rizik za ruske snage. Jasno je da Moskva na ovu raketu gleda kao na multiplikator snage, sposoban da pogodi duboko u neprijateljsku teritoriju sa razornim posledicama.

Za vojne analitičare, Orešnik je oličenje rastuće raketne sposobnosti Rusije – poruka Zapadu da je sposoban da isporuči sofisticiranu i destruktivnu moć na velikim udaljenostima.

Međutim, za Ukrajinu, projektil je oštar podsetnik na sposobnost Rusije da eskalira sukob. Dok Rusija tvrdi da su napadi Orešnikom fokusirani na vojne ciljeve, napad na Dnjepar pogodio je bliže civilnoj infrastrukturi, podižući uzbunu zbog potencijala za veće civilne žrtve.

Ukrajinski zvaničnici kritikovali su upotrebu projektila, a mnogi tvrde da tako napredno precizno oružje ne može uvek da garantuje da će vojni ciljevi biti pogođeni bez povrede civila.

Međunarodne reakcije na Orešnik su različite. Zapadne zemlje su oštro osudile njegovu upotrebu, videći je kao deo šire strategije Rusije za eskalaciju sukoba bez direktne konfrontacije na terenu. Ovo je dovelo do povećanog straha da bi oružje moglo postati deo šire strategije neselektivnog ciljanja.

S druge strane, Rusija insistira na tome da je Orešnik oruđe za strateške precizne udare, tvrdeći da je neophodno oslabiti ratne sposobnosti Ukrajine uz smanjenje rizika za rusko osoblje.

Vojni analitičari sugerišu da bi Orešnik mogao značajno da promeni putanju sukoba. Njegova priroda dugog dometa i visoke preciznosti mogla bi Rusiji da pruži taktičku prednost, omogućavajući joj da nanese udare na ključne ukrajinske ciljeve, kao što su komandni i kontrolni centri ili kritična logistička čvorišta, daleko van domašaja tradicionalne artiljerije ili aviona.

Ali potencijal Orešnika nije bez rizika. Projektil bi mogao da izazove dalju eskalaciju u regionu, verovatno uvlačeći druge globalne sile u sukob. S obzirom na njegovu sposobnost da cilja vitalnu infrastrukturu, mogao bi da izazove još oštrije mere odmazde NATO-a ili drugih zapadnih saveznika koji podržavaju Ukrajinu.

Ruska upotreba Orešnika je direktan izazov naporima međunarodne zajednice da obuzda svoju vojnu agresiju. Projektil bi mogao biti samo početak novog talasa dalekometnog, visoko preciznog oružja dizajniranog da preokrene vagu rata u korist Moskve.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO – PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica