Živi smo. Mrdamo. Nakon tmurne decenije srpskog rukometa napokon je sinulo sunce. Vidimo zrake i bolje sutra, a sve zahvaljujući veličanstvenom plasmanu na Svetsko prvenstvo. Reprezentacija naše zemlje preživela je triler (i pljačku) u Vespremu. Imala je Mađarska iza sebe oko 4.500 navijača, dvojicu islandskih sudija čiji je kriterijum izluđivao sve neutralne navijače, ali uzalud. “Orlovi” su raširili krila i idu na planetarnu smotru koja je zakazana za januar 2027. godine i koja će biti održana u Nemačkoj
Godinama je srpske rukometaše pratio loš glas. Godinama rezultat nije pratio igru na terenu. Juče je u “Vesprem Areni” počelo da se vraća… Preživeli su “orlovi” neverovatne nalete Mađarske i, uprkos minimalnom porazu, overili vizu za Svetsko prvenstvo. Budući da smo od prethodnih šest propustili čak četiri, već sada su izabranici Raula Gonzalesa napravili istorijski uspeh, ali po svemu prikazanom u dvomeču sa apsolutnim favoritom – tu se neće zaustaviti.
Zajedništvo koje krasi naš nacionalni tim počelo je da donosi rezultate. Novi lider “orlova” – Stefan Dodić, koji je morao “u patike” povređenog Lazara Kukića je veličanstveni prolazak na Svetsko prvenstvo posvetio baš svom “konkurentu” za mesto u timu. Toga u sastavu Raula Gonzalesa nema. Svi su tu sa razlogom. Svi konkurišu za tim, daju doprinos i slave zajedničke uspehe.
– Ovo je pobeda za Lazara Kukića. Mnogo nam je nedostajao. Svaka čast i Gagiju Pešmalbeku, borio se kao lav u oba meča. On je pravi ratnik. Potrošili smo sve emocije i snagu u finišu. Igrali smo i ‘sedam na šest’. Pričao sam sa selektorom o tome, da su nam potrebni laki pogoci, da moramo da nađemo način da drugačije napadnemo. Našli smo neki sistem koji nam odgovara. Svaka čast i selektoru Raulu kako je pripremio ove mečeve. Kada pogledamo na papiru Mađari skoro svi igraju Ligu šampiona u top klubovima. Hvala ovim ljudima što su došli da nas podrže u ovom broju – rekao je Dodić nakon utakmice.
Starsportphoto
Dramatična završnica u Vespremu samo je dodatno ujedinila rukometaše međusobno. Islandski sudijski par Elijason-Palson zaslužio je veliko “hvala” jer je jedinstvo među nacionalnim timom podignuto na viši nivo. Osećaj nepravde, koju su svi mogli da primete, probudio je i godinama uspavane navijače… Niški “Čair” bio je samo početak podrške koju su rukometaši dobili, a ako nastave ovako – i koju će dobijati.
Rukomet je, prosto, protkan u DNK kod našeg naroda. Ratnički sport gde se podjednako ceni oštar start, gol i dobra odbrana… Žargonski rečeno – loženje, uvek je prisutno, posebno sada kada je Srbija napokon došla do opipljivog rezultata. Ne, tu ne mislimo na plasman na Svetsko prvenstvo, to je nešto što se podrazumeva, već na činjenicu da su “orlovi” napokon dobili veliku utakmicu. Vratili su se svi bolni porazi iz prošlosti. Ovoga puta nisu poklekli pod pritiskom, čak ni u poslednjem napadu kada je Dragan Pešmalbek, verovatno najbolji pojedinac dvomeča sa Mađarima uz golmana Milosavljeva, ukrao čist loptu Fazekašu i doneo veliki rezultat našem rukometu.
Tu se, gotovo sigurno, izabranici Raula Gonzalesa neće zaustaviti. Žreb za grupnu fazu Svetskog prvenstva na programu je 10. juna u Minhenu, Srbija ga čeka u drugom šeširu, a planetarna smotra biće od ogromne važnosti budući da je i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. Za ostvarenje narednog cilja biće nam potreban plasman među deset najboljih na Mundijalu što bi bio najbolji rezultat još od Evropskog prvenstva 2012. godine kada je Srbija u Beogradu osvojila srebrnu medalju.
Posebno emotivan nakon finala bio je kapiten Srbije – Mijajlo Marsenić. Osvajač EHF Lige šampiona i, verovatno, najvažnijeg trofeja u klupskom rukometu – Bundeslige, “pobedu” u Mađarskoj stavio je u ravnu sa najvećim uspesima svoje karijere. Preživeo je mnoge bolne poraze, a narednog januara će sa “trakom oko ruke” predvoditi svoje “orlove” na Svetskom prvenstvu. I nije jedini… Mnogi od protagonista veličanstvenog uspeha u Mađarskoj godinama su tu, na udaru kritika, iako često nije bilo samo do njih. Sada kada su uspeli zaslužili su poverenje i podršku.
