Dragan je napustio grad i napravio svoj ranč: Danas proizvodi “Aronik” i kaže da od zemlje može da se živi (VIDEO)

Preseljenje iz grada na selo za Dragana Sretenovića nije bilo nagla odluka i filmska priča koja se dogodila preko noći. Bio je to proces koji je trajao godinama, od prvih dolazaka na nasleđeno porodično imanje u okolini Mionice, pa sve do stvaranja doma, organske proizvodnje, sopstvenog proizvoda i turističke ponude.

Gost nove epizode NLB Organic podkasta, Dragan Sretenović, sa porodicom vodi Ranč Sretenović u selu Tolić, gde uzgajaju organsku aroniju i šljivu, proizvode matični sok “Aronik”, džemove i rakiju, dočekuju goste i razvijaju Muzej šume sa više od 70 vrsta drveća.

Porodica Sretenović učestvovala je i u osnivanju Biodistrikta “Kolubara”, prvog biodistrikta na Balkanu, koji povezuje organske proizvođače, lokalnu samoupravu, škole, vrtiće, restorane, trgovine i turističke organizacije.

“Shvatio sam da tu pripadam”

Sretenović kaže da je želja za odlaskom na selo dugo postojala, iako je u početku ni sam nije bio potpuno svestan.

– Prelazak na selo bio je prilično postepen. Trebalo je nekoliko godina da se stvari razviju u tom pravcu. Kada sam od dede dobio imanje na kojem moji preci žive već vekovima, počeo sam sve češće da dolazim i provodim vreme tamo. Shvatio sam da tu pripadam i da mi je tu lepše – rekao je Sretenović.

Porodica je korak po korak stvarala uslove za život, a imanje je vremenom postalo mnogo više od mesta stanovanja. Iako danas predstavlja spoj poljoprivrede, prerade hrane i turizma, takav ishod u početku nije mogao da zamisli.

– Ni na kraj pameti mi nije bilo da će naš ranč i porodična priča izgledati ovako kako danas izgledaju. Delovalo je daleko, teško i neizvodljivo. Kada pogledam skoro deset godina unazad, ništa nije bilo baš toliko neizvodljivo – kaže on.

Organska proizvodnja kao način života

Odluka da se bave organskom proizvodnjom, prema njegovim rečima, nije zahtevala promenu dotadašnjeg odnosa prema zemlji. Sertifikat je samo potvrdio način na koji je porodica već proizvodila.

– Organska proizvodnja je naš način života. To je odnos čoveka prema prirodi i okruženju. Način proizvodnje koji smo imali pre sertifikata i danas je potpuno isti – objasnio je Sretenović.

Kako dodaje, pre nekoliko decenija takav način proizvodnje na selu bio je uobičajen, dok se danas organska proizvodnja posmatra kao nešto retko i posebno.

Centralno mesto na imanju zauzela je aronija, čiji je prvi zasad Sretenović podigao još 2009. godine. Privukla ga je otpornost ove biljke, ali upozorava da ni njeno uzgajanje nije jednostavan posao.

– Kada kažemo da je aroniju lako gajiti, to zvuči malo čudno. Ništa nije lako odgajiti. Dok je biljka mlada, treba je čuvati i negovati kao malo dete – rekao je on.

Prema njegovim rečima, aroniji nisu potrebni dodatni tretmani i zaštita, ali košenje, prihrana i redovno održavanje utiču na kvalitet i količinu roda.

Kako nastaje matični sok „Aronik“

Jedna od najvećih prednosti poslovanja porodice Sretenović jeste kontrola kompletnog procesa proizvodnje. Sve se odvija na njihovom imanju, od uzgajanja i branja aronije do ceđenja, pasterizacije i pakovanja soka. Pre nekoliko godina nabavili su posebnu mašinu za branje aronije, koja im omogućava da plod prerade odmah nakon berbe.

– Mašinski beremo aroniju i istog dana proizvodimo sok. Nema zamrzavanja, dehidracije niti ostavljanja ploda van skladišta. Kada je uberemo, istog dana je meljemo, cedimo i pasterizujemo. Tako nastaje naš matični sok ‘Aronik – objasnio je Sretenović.

Aronija se ne bere čim dobije punu veličinu. Sretenovići čekaju da plod dostigne odgovarajuću zrelost i količinu šećera, što se najčešće događa sredinom ili krajem avgusta.

Prodaja sirovine više nije dovoljna

Sretenović smatra da se poljoprivredno gazdinstvo danas teško može održati ukoliko se posao završi prodajom sirovine. Ključ opstanka vidi u preradi i proizvodu veće vrednosti.

– Prodavati sirovinu više nije isplativo. Zbog neizvesne proizvodnje i vremenskih uslova, jedino što ima opravdanje jeste gotov proizvod. Na selu, tamo gde se proizvodi sirovina, treba napraviti i finalni proizvod – rekao je on.

Upravo je „Aronik“, prema njegovim rečima, omogućio porodici da nastavi da se bavi aronijom.

Po istom principu koriste i šljivu, karakterističnu za Kolubarski kraj, od koje prave džemove i rakiju. Na imanje se postepeno seli i proizvodnja integralnih keksića sa stevijom koju njegova supruga razvija pod brendom “Stevian”.

Gosti mogu sami da beru voće i odnesu ga kući

Proizvodnja hrane prirodno se povezala sa turizmom. Ranč danas ima nekoliko apartmana i otvoren je za porodice i individualne goste koji žele da vide gde i kako nastaje hrana.

– Ljudi u gradovima odnos prema hrani uglavnom imaju kroz izloge i rafove prodavnica, a ne kroz mesta na kojima ta hrana raste – ocenio je Sretenović.

Posetiocima je omogućeno da sami beru aroniju i drugo voće.

– Pozivam goste da dođu na plantažu, beru aroniju i odnesu sve što uberu. Ne treba ništa da plate – rekao je on.

Na imanju se nalazi i Muzej šume, nastao na parceli od oko 20 ari koju je porodica kupila od komšije. Tokom čišćenja zemljišta otkrili su veliki broj različitih vrsta drveća, a zatim su nastavili da sade nova stabla.

Danas se u tom prostoru nalazi više od 70 vrsta drveća. Pored svakog stabla postavljena je tabla sa informacijama, dok gosti mogu da šetaju, borave u šumi i izaberu drvo koje žele da zagrle.

Šta Biodistrikt Kolubara donosi proizvođačima

Ranč Sretenović deo je Biodistrikta „Kolubara“, prvog biodistrikta na Balkanu. Njegov cilj nije samo povezivanje organskih proizvođača, već uključivanje svih koji mogu da doprinesu razvoju lokalne zajednice i očuvanju životne sredine.

– Okosnica jeste organska proizvodnja, ali biodistrikt nije samo udruženje proizvođača. Tu su škole, vrtići, restorani, trgovine, turističke organizacije, mesne zajednice i opština – objasnio je Sretenović.

Jedan od ciljeva jeste da se lokalno proizvedena organska hrana plasira u neposrednom okruženju, uključujući škole i vrtiće. Time bi se skratili lanci distribucije, dok bi proizvođači mogli da razmenjuju iskustva, opremu i mašine i da zajedno nastupaju pred institucijama.

“Od zemlje može da se živi”

Na pitanje šta bi savetovao nekome ko razmišlja o preseljenju na selo, Sretenović kaže da bi najpre trebalo proveriti da li takav život zaista odgovara toj osobi.

– Predložio bih svakome da prvo proba, da iznajmi nešto i testira sebe, svoje želje i mogućnosti. Ako posle toga odluči da želi selo, dao bih mu punu podršku – rekao je on.

Početničke greške su, dodaje, neizbežne. Jedna od njegovih najvećih bila je nedovoljan razmak između redova aronije, koji je kasnije otežao korišćenje mehanizacije. Ipak, iskustvo se vremenom stiče, a ono što je komšijama u početku bilo zanimljivo danas je postalo razlog da mu se obraćaju za savet.

– Može se živeti na selu od sela, uz mudru i plansku organizaciju. Ne možemo živeti kao što su živeli naši preci i ne možemo raditi iste stvari na isti način. Ali na zemlji može da se živi i od zemlje može da se živi ako se čovek dovoljno dobro organizuje – zaključio je Dragan Sretenović u NLB Organic podkastu.

Nagrade za najbolje organske proizvođače

Proglašenje pobednika ovogodišnjeg NLB Organic konkursa planirano je za oktobar.

Biće dodeljene dve glavne nagrade od po milion dinara za najbolje projekte organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade.

Predviđene su i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara. Jedna je namenjena mladim poljoprivrednicima do 40 godina, a druga ženama liderima u organskoj proizvodnji ili preradi hrane.

Još 500.000 dinara biće dodeljeno u novoj kategoriji “Čuvari starih sorti”, namenjenoj proizvođačima