Више од 60 одсто мушкараца у Србији сматра да је родна равноправност остварена. Да није, показује већ следећи податак – већина њих жену и даље примарно види као домаћицу и сматра да су мушкарци “природно” мање компетентни за кућне послове. То је показало истраживање о перцепцији мушкараца о родној равноправности у Србији.
Истраживање открило укорењене стереотипе; Антонијевић: Мушкарци морају да се припреме за равноправну утакмицу
Реч је о првом свеобухватном истраживању о ставовима мушкараца у последњој деценији. Испитаници су били пунолетни мушкарци.
Њих 60 одсто сматра да би жене ипак требало да жртвују каријеру зарад породице. Скоро исто толико мисли да је најважнија улога мушкарца да зарађује. Већина сматра да мушкарац треба да има последњу реч у породици.
Неразумевање појма равноправности
Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић за РТС каже да ти ставови више припадају 19. и 20, него 21. веку.
Напомиње да мушкарци мисле да су сва питања родне равноправности разрешена, да ту нема никаквих подела нити потребе да се даље ради на равноправности.
“А онда износе ове ставове, чиме показују потпуно неразумевање појма равноправности, уопште људских права и многих других питања. Има и позитивних примера, али је очигледно да мушкарци још много тога морају да науче”, каже Антонијевић.
Неплаћени рад је једна од кључних тачака неједнакости. Јаз у зарадама износи око 12 одсто и порастао је у односу на претходне године.
Транспарентност зарада
Решавању тог изазова у Европи, али ускоро и код нас, допринеће нова директива из Брисела која се тиче транспарентности зарада.
Антонијевић наводи да разговори са привредницима, привредним коморама и банкама указују да се они веома добро припремају за то и да се примена директиве може очекивати у кратком року.
„Послодавци ће имати обавезу да објављују колике су зараде за радно место које оглашавају. То значи да више неће моћи да постављају питање: ‘Шта очекујете?’, јер се показало да, нажалост, жене често мање вреднују свој рад и зато траже ниже зараде од мушкараца на истим разговорима за посао. С друге стране, већи послодавци имаће обавезу да извештавају о родном јазу у платама. Самим тим мораће да раде на томе да он не буде толико изражен”, истиче Антонијевић.
Многе жене не пријављују насиље
Повереник указује да се веома често осуђују жене које имају храбрости да иступе и говоре о насиљу и другим проблемима. Много је оних које то насиље не пријављују. Зато њима треба стално упућивати поруку да имају поверења у институције и у законодавни оквир.
“Потребно је отварати дијалог са свим актерима у друштву. Недавно смо разговарали са министром одбране управо о делу обуке, како би младићи и девојке који буду учествовали у војној обуци имали прилику да разговарају о томе шта је родна равноправност, како не бисмо дошли у ситуацију да се било током војног рока, било у неком другом окружењу, испољи неравноправан однос”.
Жене се одричу свог наследног права
У руралним срединама, које повереник посећује од самог почетка мандата, изражен је и проблем који се тиче наследног права жена. Подаци говоре да се велики број жена одриче наследства у корист мушких сродника.
Област у којој је Србија далеко испред светског просека је заступљеност жена у парламенту, у којем је код нас 37 одсто посланица. Ипак, истраживање је показало да мушкарци не доживљавају увек позитивно то што је све више жена укључено у доношење одлука.
“Мушкарци би радије видели жене ван политике и политичког живота. Износе ставове да жене теже доносе одлуке, да су неодлучне, емотивне и слично. А све су то особине које могу бити својствене свакоме, без обзира на то да ли је реч о мушкарцу или жени. Заиста не постоји разлика у начину доношења одлука. То су само неки од изговора које мушкарци користе када желе да потисну жене са позиција на којима се доносе одлуке“, каже Антонијевић.
Наглашава да пракса, као и европска директива која се односи на веће учешће жена у управним одборима, показују да треба мењати такав приступ и да жене ни у ком случају не треба потцењивати.
“Мушкарци морају да се припреме за равноправну утакмицу, да схвате да више немају корак или два предности. Ако су ту предност можда имали у прошлости, убудуће је неће имати”, закључује Антонијевић.
