субота, 16.05.2026, 05:50 -> 06:08
Извор: РТС
Иако агроклиматски услови обећавају добру пољопривредну сезону у Србији, виши приноси жита, воћа и поврћа нису довољан услов за пад цена хране на рафовима. На путу од њиве до трпезе у цену хране уграђују се и све скупљи енергенти, минерална ђубрива као и непоштене трговачке праксе односно непоштен откуп примарних пољопривредних производа.
Горки плодови – може ли добар род у њивама да обори високе цене хране на рафовима
Како би избегла нереалне скокове цена хране а тиме и укупне инфлације, држава је донела сет од три трговинска закона.
Системски ће пратити цене не само основних животних намирница већ и цене ђубрива, семена и хемијских средстава за заштиту биља.
Деканка Економског факултета у Београду, професорка Жаклина Стојановић каже за РТС да би Закон могао да утиче на стабилизацију цена у биљној и сточарској производњи али да крајњу реч ипак има развој геополитичких догађаја.
Цене хране иду горе
Индекси Светске организације за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО указују на то да ће цене хране у свету наставити да расту. Не тако нагло као 2022. године али ће свакако цене ићи узлазном путањом.
За пољопривредну земљу попут Србије која значајан део својих прихода зарађује на извозу хране то би могла да буде добра вест, проблем је у томе што смо увозно зависни од енергената и минералних ђубрива.
Деканка Економског факултета у Београду, професорка Жаклина Стојановић каже за РТС да у структури трошкова за производњу пшенице на пример, 20 до 40 одсто трошкова одлази на ђубрива а још 10 до 20 одсто на енергенте.
“Видите колико та група трошкова има велики утицај. Међутим, повећање тих цена не иде један на један са ценом пшенице. У најгорем тренутку када је цена ђубрива отишла за два до 3 пута на горе, цена пшенице на светском тржишту је порасла за 20 до 30 процената. Дакле пораст цена пшенице можемо очекивати уколико дође до драматичнијег поремаћаја на тржишту инпута”, објашњава професорка Стојановић.
Утицај на инфлацију и животни стандард
Она напомиње да цене хране у Србији имају значајан утицај на укупну економију односно инфлацију али и да значајно утичу на животни стандард грађана из најнижих доходовних група.
“То можемо посредно да закључимо на основу анкете о потрошњи домаћинстава. Ако имамо у виду податак да више од 1/3 дохотка домаћинства иде на храну, ви ћете закључити колики је тај утицај. Ми говоримо увек о просеку, али много је јаснија слика када кренете у анализу по децилима. Ви ћете видети да је огроман број потрошача у Србији директно погођен ценама хране и да је њима сваки динар важан”, каже професорка Стојановић.
Иако је ограничење трговачких маржи на основне животне намирнице укинуто, професорка истиче да је та мера дала добре ефекте на нивоу економије као целине. Ипак, напомиње да су поједине групе хране значајно поскупеле од почетка године.
“Те мере уведене су у августу, септембру. Оне су директно имале за циљ да у том тренутку ставе под контролу раст цена на мало. Стопа инфлације је са 4,9 смањена на нешто мање од 3 процента што је одличан резултат на бази те примењене мере. Међутим, када се погледа укупна монетарна политика може се рећи да смо у граници неких одрживих циљева у погледу стопе инфлације која је тренутно на 3,3 одсто. Та мера је повољна са аспекта економије као целине међутим када погледате појединачне категорије производа, када посматрамо ову нашу категорију – храну и безалкохолна пића, видећете да је на пример у периоду децембар – април дакле у последња 4 месеца забележен раст цена за 2,4 процента а ако уђете у појединачне подкатегорије видећете да је позиција далеко изнад по расту цена. Конкретно свеже воће и поврће поскупело је за 18 посто и то сви ми видимо преко наших новчаника”, каже професорка Стојановић.
