KAKO SE EVROPA PRIPREMA ZA TREĆI SVETSKI RAT? Kopaju se rovovi, postavljaju se zamke i bunkeri: “Ako Ukrajina izgubi…”

U ruralnim oblastima Poljske, Finske i baltičkih zemalja odvijaju se užurbane aktivnosti – buldožeri i kopači grade odbranu na terenu. Postavljaju se protivtenkovski rovovi, zamke za tenkove i bunkeri. U svim ovim državama aktivno se razmatra i postavljanje minskih polja – čak i onih kontroverznih, protivpešadijskih, a sve iz jednog razloga – straha od trećeg svetskog rata.

Invazija Rusije na Ukrajinu pokazala je koliko brzo mogu da izbiju sukobi u Evropi. Sada je i ostatak Starog kontinenta, iscrpljen ratom u Ukrajini, u strahu od ruskog napada, dok NATO jača svoj istočni bok.

Istočna Evropa i Poljska

Za ove nacije odbrana nije nešto što je dobro imati, već apsolutna neophodnost. Potrošnja na odbranu se u tim zemljama udvostručila ili čak utrostručila u proteklih pet godina.

Istočni bok NATO utvrđuje se protiv potencijalnog ruskog napada i preuzima lidersku poziciju u transatlantskoj bezbednosnoj alijansi.

Poljska ulaže najmanje 2,5 milijarde evra u sistem granične odbrane, uključujući izgradnju nebeskog štita, slično izraelskoj “gvozdenoj kupoli”, da zaštiti svoju istočnu granicu od rastuće pretnje iz Rusije, piše za “Indipendent” Fransis Tusa, urednik “Difens analisisa”.

– Stvaranje gvozdene kupole protiv projektila i dronova je neophodno. Nema razloga da Evropa nema svoj protivraketni štit – rekao je u maju poljski premijer Donald Tusk tokom sastanka sa evropskim liderima u Varšavi.

On je potvrdio da su radovi na projektu već počeli i dodao da nije potrebno mnogo mašte da se shvati da je Evropa, kao i Izrael, u opasnoj zoni.

Poljski odbrambeni projekt uključuje:

• Fizičke protivtenkovske prepreke
• Bunkere
• Protivdronovske tehnologije pokretane veštačkom inteligencijom (AI) radi stvaranja sistema ranog otkrivanja pretnji i nadzora

Ovo bi moglo da bude najznačajnije ulaganje u nacionalnu bezbednost u posleratnoj istoriji zemlje, smeštajući Poljsku na mesto evropskog odbrambenog lidera, navodi Tusa.

Poljska trenutno troši 37 milijardi evra na odbranu, što je 4,7 odsto njenog BDP-a, a u toku su razmatranja o daljim povećanjima.

Baltičke zemlje

U međuvremenu, baltičke zemlje ulažu stotine miliona dolara u jačanje svojih odbrambenih linija sa novim velikim projektom koji treba da počne u 2025, a iza kojeg stoje NATO članice Estonija, Letonija i Litvanija.

Širom većeg dela severne Evrope troši se preko milijardu evra na izgradnju novih fabrika municije, posebno za artiljerijske granate od 155 mm koje Ukrajina, kako navodi Tusa, ispaljuje brzinom neviđenom još od Drugog svetskog rata.

Severna Evropa

Države širom severne Evrope slažu se da bi, ako Ukrajina izgubi svoju borbu protiv Rusije, Moskva mogla da se osmeli na vojnu akciju protiv baltičkih zemalja – Finske, ili čak Poljske.

Vremenski okvir za ovo je – prema mnogim stručnjacima – tri do pet godina. U smislu planiranja odbrane, to je praktično sutra, ističe Tusa. Čak i sa maksimalnom brzinom potrebno je 28-30 meseci za naručivanje i isporuku borbenog aviona, 18-14 meseca za tenk a 30 meseci za fregatu.

Rastu i odbrambeni budžeti.

Francuska potrošnja na odbranu raste već osam godina i predviđa se da će premašiti izdvajanja Britanije po sličnim osnovama do 2027. Holandija je poništila decenije smanjenja odbrane i planira da udvostruči svoj budžet u roku od pet godina. Švedska, Norveška i Danska takođe povećavaju svoje izdatke za odbranu.

Nemačka

Probudio se i evropski odbrambeni gigant.

Nemačka, koja je među prvima drastično smanjila izdatke za odbranu nakon Hladnog rata, povećala je svoj vojni budžet za dve trećine od ruske invazije na Krim 2014.

Invazija na Ukrajinu 2022. dovela je do “tačke prekretnice”, kad je kancelar Olaf Šolc obećao trenutnu investiciju od 100 milijardi evra kako bi se popunili nedostaci u municiji i opremi. Od tada je Berlin potrošio 30-40 milijardi evra na američke lovce F-35A i druge sisteme, a preko 60 milijardi evra na municiju i projektile od februara 2022.

Velika Britanija

Zemlja odbacuje vojnu opremu vrednu 500 miliona funti – brodove, dronove i helikoptere – i sprovešće stratešku reviziju odbrane kako bi odlučila šta dalje, navodi Tusa, podsećajući da je ministar odbrane Džon Hili ove nedelje priznao da se rezovi dešavaju usred “rata u Evropi, rastuće ruske agresije i konflikta na Bliskom istoku”.

Dok Istočna Evropa povećava troškove na odbranu, deluje kao da Britanija zaostaje. Ali, glavni razlog tome je, kako je to Tusa nazvao, “pokrivač dug 1.700 km”. Naime, da bi došla do Britanije, Rusija mora da prođe kroz baltičke zemlje i Finsku, pređe Baltičko more, suoči se sa Nemačkom, Švedskom, Danskom i Norveškom a zatim da prođe Severnim morem.

Ipak, pretnja se polako približava.

Nedavno je bilo incidenata sa oštećivanjem podmorskih kablova za internet u Baltičkom moru, a mnogi su posumnjali da je u pitanju ruska sabotaža. Zapadni obaveštajci sumnjaju da iza požara letos u lukama u Britaniji i Nemačkoj stoji Moskva, a veruje se da postoji i ruska zavera za postavljanje zapaljivih naprava na teretnim avionima u Evropi sa ciljem testiranja bezbednosnih sistema:

Mnogi veruju da je samo pitanje vremena kada će nestašice struje pogoditi Britaniju zbog misterioznih kvarova na kablovima ili da će ostrvski internet biti ugrožen zbog pada telekomunikacione infrastrukture, kaže Tusa, dodajući da je Britanija, u suštini, nemoćna protiv mnogih oblika modernih napada.

Ako bi se neka NATO država pozvala na Član 5, prema kojem je napad na jednu napad na sve članice Alijanse – a stručnjaci veruju da bi se to moglo dogoditi u roku od pet godina – to bi zahtevalo od Britanije da reaguje na oružane sukobe, što je situacija na koju je zemlja krajnje nepripremljena u poređenju sa evropskim susedima, zaključio je Tusa.