DRUGA nedelja vaskršnjeg posta je u toku. Iako pravila dozvoljavaju konzumiranje ribe samo dva dana, tokom sedam nedelja trajanja, oni koji se striktno ne pridržavaju ovih smernica u ishrani, ipak posežu za ribljim mesom.
Foto: N. Živanović
Cene su šarene, razlikuju se u zavisnosti od toga je li reč o rečnoj ili morskoj ribi, ali i od cene uvoza. Tako je, primera radi, cena skuše pre dva meseca poskupela za 450 dinara i sada košta 1.050 dinara, a dugo se držala na 600. Za kilogram šarana treba izdvojiti do 550 dinara, a za pastrmku do 700.
Obrazac prema kom se potrošači okreću pri odabiru ribljeg mesa, ne može se uhvatiti. Kako kaže Zdravko iz jedne beogradske ribarnice, prodaju se i skuplja i jeftinija riba, a u vreme posta primetno je veći promet. Slatkovodnu ribu trude se da imaju iz domaćih ribnjaka, dok morsku uvoze. Pa tako oslić dolazi iz Argentine, a skuša iz Norveške. Filet oslića košta 1.210 dinara. Za kilogram fileta skuše treba izdvojiti 150 dinara manje. Fileti lososa vrede 2.690 dinara, hobotnica 2.400, a suvi bakalar 7.790 dinara za kilogram.
– Uvoz je prilično poskupeo i to se najviše vidi na primeru skuše, koja je skočila na 1.050 dianra, a dugo vremena koštala je 600 – kaže Zdravko.
Statistika ribarstvu u Srbiji nikako ne ide naruku. Na samom smo dnu letvice po konzumaciji ribe, koja je potrebna i zbog zdravlja. A negativni podaci za domaću proizvodnju slatkovodne ribe samo se nižu. Iako Srbija ima površine pod ribnjacima, kapaciteti su toliko smanjeni da ribari više i ne vide perspektivu za dalje ulaganje u ovu granu privrede. Za tri decenije, ribarstvo je na silaznoj putanji, pa se od nekadašnjih skoro 14.000 hektara ribnjaka, spalo na manje od 7.000 hektara. Ni podsticaji države ne pomažu oporavku, te se oko 75 odsto potreba zadovoljava uvozom.
Pre 30 godina, ukupna površina šaranskih ribnjaka bila je oko 13.750 hektara, a pastrmskih 14,7. Kako su godine prolazile, tako su se i površine vrtoglavo smanjivale. Taj trend potrajao je i nakon 2023. godine, pa se tako ukupna površina šaranskih ribnjaka smanjila na oko 7.000 hektara, a pastrmskih je ostalo svega oko osam hektara. Razlike su drastične.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede krajem prošle godine izmenilo je Pravilnik o podsticajima za investicije i u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uvelo je novu vrstu podrške – podsticaje za nabavku kvalitetnih priplodnih matica ribe, šarana i pastrmke.
– Investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih matica riba mogu ostvariti poljoprivredna gazdinstva koja imaju najmanje 100, a najviše 400 matica šarana, odnosno 100 do 5.000 matica pastrmke. Podsticaji iznose 2.000 dinara po matici šarana i 1.500 dinara po matici pastrmke – saopštilo je resorno ministarstvo.
Međutim, ove mere, smatraju stručnjaci, neće doneti boljitak. Kako kaže predsednik grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka “Kapetanski rit” Krum Anastasov, one se ne odnose na proizvođače, već na odgajivačke organizacije, odnosno mrestilišta.
– Subvencije su po komadu priplodnih matica i to je pomoć koju će dobijati osnovne odgajivačke organizacije, odnosno par mrestilišta koja se bave mrestom ribe. Ako jedan ribnjak pastrmki ima 200 matica, a iznos podsticaja je 2.000 dinara, to je 400.000 dinara – objašnjava naš sagovornik računicu predviđenih podsticaja.
Kvalitetnija od uvozne
PREDSEDNIK Grupacije za ribarstvo PKS ističe da Srbija ima sve uslove da proizvede kvalitetnu domaću ribu, ali “nikako da ribarstvo stane na zelenu granu i nadležni naprave strateški plan”.
– Naša slatkovodna riba kvalitetnija je od uvozne. U Vojvodini bi 180.000 hektara površina mogli da budu šaranski ribnjaci. Umesto da povećavamo kapacitete, mi ih smanjujemo. Dosta ribe se prodaje u sivoj zoni, “na crno”, od toga država nema nikakve koristi, a na nas deluje destimulišuće – zaključuje Krum Anastasov.
Kako kaže Anastasov za naš list, ribarstvo je konstantno na nizbrdici. Kao branša gradili su odnose sa Ministarstvom poljoprivrede i bili su pripojeni grani stočarstvo. Na osnovu toga, imali su pravo na subvencije i to je išlo svojim tokom. Proizvođači su konkurisali za podsticaje po kilogramu proizvedene i prodate ribe – 10 dinara.
– Pričali smo sa predstavnicima ministarstva da podsticaji budu oko 40 dinara – priča naš sagovornik. – To je stimulisalo proizvođače i pomoglo je da se suzbije siva ekonomija, koja je u ribarstvu rasprostranjena. Trajalo je to do 2021. godine, a onda je neko na ribarstvo zaboravio. Nikako da se podsticaji vrate. A predloženo je da oni budu između 45 i 50 dinara po kilogramu.
Proizvodnja šarana rapidno pada, baš kao što su i površine pod ribnjacima smanjene za skoro 40 odsto. Pastrmka još ima kontinuitet u proizvodnji, ali je okružena uvozom iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Turske i Bugarske. Šaran na trpeze stiže iz Mađarske, Hrvatske i Bugarske. Veliki problem je konkurencija u okruženju i iz zemalja Evropske unije, jer oni dobijaju subvencije iz nacionalnih i evropskih fondova. Reč je od 600 do 800 evra po hektaru više nego što dobijaju ribari u Srbiji.
– Na tržištu je deficit ribe, cene skaču, a čak je ni konkurencija nema dovoljno. Trenutno je vaskršnji post. Đurđevdan pada u sredu i potražnja će biti još veća – podseća Anastasov.
U Evropskoj uniji proizvede se 1,9 miliona tona godišnje. Srbija je spala na 5.000 konzumnog šarana.
