Remek-delo skandinavske književnosti „Maks, Miša & ofanziva Tet“ konačno na srpskom

Izdavačka kuća Booka objavila je početkom decembra roman „Maks, Miša & ofanziva Tet“ norveškog autora Johana Harstada, jedno od najcenjenijih proznih ostvarenja savremene skandinavske književnosti.

Roman koji je proglašen knjigom decenije u Norveškoj prati život Maksa Hansena, koji je kao tinejdžer s porodicom emigrirao iz Norveške u Ameriku, zemlju koja ga istovremeno i privlači i odbija.

Maks odrasta između dve kulture, pokušavajući da razume gde pripada. Svet mu se menja kad upozna Mordekaja, glumca u usponu, i Mišu, umetnicu koja postaje njegova velika ljubav. S njima otkriva alternativni Njujork i kreće u potragu za stricem, veteranom Vijetnamskog rata.

Harstad čitaoce vodi od norveških obala preko američkih predgrađa do vijetnamskih šuma, gradeći monumentalno delo koje je istovremeno coming-of-age roman, nepatetična a nežna priča o ljubavi i prijateljstvu, omaž filmu, džezu, pozorištu i umetnosti uopšte, studija o nostalgiji i pripadanju, kao i hronika kulturnih i političkih previranja u drugoj polovini 20. veka.

„Maks, Miša & ofanziva Tet“ izvanredan je roman o umetnosti kao obliku otpora, o taktici vijetnamske gerile u svakodnevnom životu, o onima koji su bili u ratu i onima koji su protiv rata protestovali, o odrastanju s roditeljima komunistima i odrastanju uopšte, o hiperrealističnim slikama i devojkama koje liče na Šeli Duval, o suncu na Fajer Ajlandu i jednoj vrlo traženoj kopiji „Apokalipse danas“.

Više od svega, ovo je roman o pitanju koje pre ili kasnije postavi svako ko je napustio dom: koliko dugo možeš izbivati pre nego što bude prekasno da se vratiš?

Norveški Dagbladet navodi da je „Maks, Miša & ofanziva Tet“ „epski roman o ljubavi, emigraciji, ratu i umetnosti“ u kom Harstad „oživljava najkompleksnije teme s književnom lakoćom, rečitošću i originalnošću“, dok nemački Berliner cajtung (Berliner Zeitung) ističe da je reč o delu koje „obrađuje toliko tema, ima tako velike ambicije i koristi toliko referenci iz umetnosti, pozorišta, književnosti i filma“ i sve to čini „bez greške“.

Pisac Miljenko Jergović roman naziva „savršenom džez improvizacijom od skoro hiljadu strana evropskog romana o Americi“ i ističe da „roman koji vam pruža mogućnost da čujete kišu iz riblje perspektive zavređuje dugo sporo čitanje“.

Johan Harstad (1979) norveški je pisac, dramaturg i grafički dizajner. U svojim delima posmatra ljudske sudbine u savremenoj stvarnosti uz specifičan apsurdni humor. Njegovi likovi često stoje po strani, na distanci od glavnih tokova društva, ranjivi, usamljeni, drugačiji.

Na književnu scenu stupio je 2001. godine knjigom „Nadalje ćeš samo stariti“, a godinu dana kasnije objavio je zbirku priča „Hitna pomoć“, koja je naišla na odličan prijem kod čitalaca i kritike. Prema njegovom prvom romanu „Buzz Aldrin, hvor ble det av deg i alt milderet?“ (2005) snimljena je norveška TV serija, a pozorišne adaptacije tog romana izvođene su u Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji.

Harstad je takođe pisao i drame, a 2009. bio je rezidentni dramaturg u Narodnom pozorištu u Oslu. Roman „Maks, Miša & ofanziva Tet“ (2015) proglašen je knjigom decenije u Norveškoj, a njegov holandski prevod osvojio je „Europese Literatuurprijs“ 2018. godine.