(VIDEO) UVERTIRA ZA APOKALIPSU Svetu se ne piše dobro, Srbiji naročito: Nalazimo se usred “vruće tačke”, vremenski ekstremi biće sve DRASTIČNIJI

Deset godina je prošlo od kada je svet potpisao Parisko sporazum kojim bi se sprečilo globalno zagrevanje. Ipak, planeta je danas toplija, ekstremnija, opasnija, a svaka godina među najtoplijima u istoriji.

Šta je Pariski sporazum

Tačno deset godina od usvajanja Pariskog sporazuma, navršava se u ovog petka. U pitanju je dokument koji su 2015. godine u Parizu konsenzusom usvojile 195 država. Ovaj sporazum stupio je na snagu tokom proleća naredne godine i danas ostaje najznačajniji globalni okvir za borbu protiv klimatskih promena.

Na osnovu pravila dogovorenih u Parizu zemlje širom sveta i danas planiraju i izveštavaju o svojim klimatskim politikama.

Ipak, za većinu ljudi koji nisu direktno uključeni u kreiranje međunarodne politike, Pariski sporazum može delovati kao daleka, apstraktna tema. Zbog toga se nameće pitanje: koliko je on zapravo važan za svet, za planetu koja se ubrzano zagreva? Pogledajte koliko su se svet i klima promenili u protekloj deceniji, i zaključite.

Svaka godina od 2015. bila je među deset najtoplijih u istoriji

U trenutku usvajanja Pariskog sporazuma svet je već bio na klimatskoj prekretnici. Posledice zagrevanja u prethodnih deset godina postale su drastičnije nego ikada.

Od 2015. godine do danas, svaka pojedinačna godina globalno je bila među deset najtoplijih od kada postoje merenja. Pre te godine nijedna godina nije bila za ceo 1 stepen Celzijusa toplija od predindustrijskog proseka; posle nje – svaka jeste.

Prema izveštaju organizacije “World Weather Attribution” (WWA), planeta se u poslednjih deset godina zagrejala za dodatnih 0,3 stepena Celzijusa približila se ivici praga od 1,5 stepeni Celzijusa. Sada je gotovo izvesno da će ta granica u narednim godinama biti probijena.

Srbija obara ekstremne rekorde

Srbija je zemlja uveliko izmenjene klime – a te izmene će nastaviti da se dešavaju i u budućnosti, sa sve drastičnijim posledicama. Prema podacima RHMZ, u prethodnoj deceniji čak četiri godine ponele su neslavnu titulu najtoplije u istoriji merenja: 2018, 2019. i 2023, pre nego što je rekord 2024. godine postao novi maksimum za ekstremne vrućine.

Prethodna, 2024. godina bila je za čak 3,1 stepena Celzijusa toplija od nekadašnje normalne u Srbiji – što je samo jedan od pokazatelja da se Srbija nalazi u “vrućoj tački” koja se zagreva znatno brže od svetskog proseka.

Danas, od deset najtoplijih godina u istoriji merenja u Srbiji, njih šest su se dogodile posle usvajanja Pariskog sporazuma.

Gde je Srbija u svemu tome

Dok je Srbija deo globalnog trenda porasta temperatura, to se ne može reći za napuštanje fosilnih goriva. Zbog dugogodišnje inertnosti energetskog sektora i državnih politika, Srbija je i dalje na evropskom začelju po zavisnosti od uglja. Dok je većina zemalja regiona i EU u poslednjih deset godina značajno promenila svoj energetski miks, on u Srbiji ostaje gotovo nepromenjen – i vrlo prljav.

Ipak, poslednjih godina usvajaju se zakoni, strategije, uvodi porez na ugljen-dioksid, planiraju se obnovljivi kapaciteti. Kao i ostatak sveta, i Srbija će pre ili kasnije napustiti fosilna goriva. To više nije pitanje “da li”, već “kada” i “kako”. Pitanje naredne decenije kada je Srbija u pitanju je hoćemo li, i na koji način prihvatiti realnost napuštanja fosilnih goriva.

Kakva budućnost nas očekuje

Ipak, deset godina nije dovoljno da se sagleda pun efekat jednog globalnog sporazuma. Danas živimo posledice više od jednog i po veka emisija gasova staklene bašte, mnogo pre Pariza. Ali ono što se jeste promenilo jeste slika budućnosti.

U vreme potpisivanja Pariskog sporazuma, svet se kretao ka katastrofalnom zagrevanju od oko 4 stepena Celzijusa do kraja veka, u scenariju bez ozbiljne klimatske akcije. Prema podacima UNEP, isti taj “sve po starom” scenario više ne vodi ka 4 stepena Celzijusa, već ka 2,8 stepeni Celzijusa. Ako države ispune sopstvene, već usvojene planove – ta projekcija pada na oko 2,3 – 2,5 stepena Celzijusa.

To je i dalje prekomerno zagrevanje sa ogromnim posledicama, ali predstavlja primetan pomak u odnosu na stanje iz 2015. godine. A većina tih planova i politika nastala je upravo u okviru sistema koji je postavio Pariski sporazum.

Počela je nova energetska revolucija

Naravno, sami dokumenti nisu ti koji su smanjili projekcije zagrevanja – to su učinile konkretne materijalne promene u energetici.

Za samo deset godina svet je ušao u novu fazu energetske tranzicije. Rastu obnovljivih izvora doprineli su politički, tehnološki i ekonomski faktori, ali jedan trend sve objašnjava najjednostavnije: solarna energija danas je jeftinija od energije iz fosilnih goriva, a sličan pad cena vidljiv je i za vetar i za baterije.

Za razliku od vremena kada je potpisan Pariski sporazum, tržište se danas samo kreće ka dekarbonizaciji. Umesto da politika mora da “gura” svet od fosilnih goriva, danas bi bila potrebna politička intervencija da bi se ona zadržala.

Cilj klimatskih politika više nije da okrenu svet ka obnovljivim izvorima — to se već događa. Cilj je da se taj proces ubrza, jer svakih 0,1 °C zagrevanja nosi realne posledice.

(Klima101)