DOK američke vojne snage raspoređene širom Bliskog istoka čekaju eventualno naređenje iz Pentagona, u Vašingtonu se paralelno vodi intenzivna diplomatska računica.
Foto: Profimedia/Chat GPT
Predsednik Donald Tramp, prema navodima više zapadnih medija, razmatra ne samo vojnu izvodljivost udara na Iran, već i političku cenu koju bi takva operacija mogla imati u regionu.
Mnogo toga se promenilo od poslednjeg direktnog susreta dve zemlje leta 2025. godine. Danas, deo američkih saveznika u regionu jasno stavlja do znanja da njihova teritorija neće biti odskočna daska za novu ofanzivu protiv Teherana.
KO JE REKAO „NE“
Prema informacijama koje su preneli evropski mediji i američki nedeljnik Newsweek, nekoliko država domaćina američkih baza poručilo je da neće dozvoliti korišćenje svojih objekata za napade na Iran.
Jordan je među prvima precizirao svoj stav. U vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti Sjedinjene Države imaju raspoređene borbene avione, transportne letelice i sisteme za elektronsko ratovanje. Ipak, jordanske vlasti su saopštile da, iako postoji sporazum o odbrani sa SAD, „neće dozvoliti da se zemlja pretvori u odskočnu dasku za napade na Iran“.
Foto Tanjug/AP/Alejandro Granadillo
Aman je istovremeno poslao poruku i Teheranu, navodeći da u slučaju izbijanja rata neće dozvoliti iranskim avionima da narušavaju jordanski vazdušni prostor.
Sličan signal stigao je i iz Saudijske Arabije. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman, koji održava bliske odnose sa Trampom, navodno je naglasio da neće dozvoliti korišćenje saudijskog vazdušnog prostora za vojne operacije protiv Irana ili bilo koje druge mete.
Ova poruka je posebno značajna jer američka vojska u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan drži sisteme za rano upozoravanje u vazduhu, avione za dopunu gorivom i druge ključne kapacitete.
Prema istim izvorima, vlade Katara, Kuvajta, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata poslednjih dana dale su slične izjave. Ukupna slika pokazuje da bi eventualni napad morao da uzme u obzir ne samo vojnu izvodljivost, već i ozbiljne diplomatske posledice po odnose Vašingtona sa tim državama.
Odeljenje za obaveštajne poslove, nadzor i izviđanje u Centru za kombinovane vazdušne operacije u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid, u Kataru, pruža zajedničku sliku pretnje i ciljanja koji su ključni za planiranje i izvođenje vazdušno-kosmičkih operacija širom pozorišta kako bi se ispunili ciljevi komandanta vazdušne komponente Kombinovanih snaga. Oni su takođe sredstva pomoću kojih se mere efekti vazdušnih i svemirskih operacija. Fotografija vazduhoplovnih snaga SAD
STRATEGIJA IZA ZATVORENIH VRATA
Istovremeno, portal Politiko objavio je da se u hodnicima Bele kuće razmatra scenario u kojem bi Izrael prvi napao Iran, čime bi se stvorio politički okvir za šire američko vojno učešće.
Prema tom izveštaju, deo Trampovih savetnika smatra da bi izraelski napad gotovo sigurno izazvao iransku odmazdu, uključujući napade na američke ciljeve u regionu. Takav razvoj događaja poslužio bi kao snažan argument za otvorenu američku intervenciju.
Politička logika iza toga je jasna. Istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju da deo američkih birača, posebno među republikancima, podržava ideju promene režima u Iranu, ali ne pokazuje spremnost da prihvati američke žrtve kao cenu takvog cilja. Ukoliko bi SAD ili bliski saveznik bili prvi napadnuti, podrška ratu mogla bi da poraste.
NETANjAHU, PENTAGON I RIZIK ESKALACIJE
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je nedavno boravio u Beloj kući, navodno je vršio pritisak da se trajno eliminiše iranski nuklearni program i infrastruktura balističkih raketa, teza koja se ponavlja od 80-tih godina.
Međutim, Pentagon upozorava na razmere mogućeg odgovora. Ukoliko bi cilj operacije bio potpuna promena režima, Teheran bi, prema procenama američkih zvaničnika, upotrebio ceo svoj raspoloživi arsenal. Američke baze i snage raspoređene u regionu nisu pod zaštitom izraelskog sistema „Gvozdena kupola“, što otvara mogućnost značajnih gubitaka.
Jedan američki zvaničnik izjavio je da je „velika verovatnoća američkih žrtava“, što nosi ozbiljan politički rizik. Dodatna zabrinutost odnosi se na mogućnost da bi produženi rat sa Iranom iscrpeo američke zalihe municije, ostavljajući prostor Kini da deluje prema Tajvanu.
Foto US navy
VOJNA KONFIGURACIJA I OPCIJE
Američka vojska je, prema navodima iz Vašingtona, akumulirala najveću vatrenu moć na Bliskom istoku od invazije na Irak 2003. godine. U regionu su raspoređene dve udarne grupe nosača aviona, kao i desetine naprednih borbenih aviona.
Na listi potencijalnih meta nalaze se preostala iranska nuklearna postrojenja, nakon udara iz juna prošle godine, kao i mreža balističkih raketa. Razmatraju se i ciljana dejstva protiv visokih pripadnika Korpusa islamske revolucionarne garde, a u spekulacijama se pominje čak i mogućnost napada na vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija.
U isto vreme, američki pregovarački tim, predvođen specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, priprema se za razgovore sa iranskom stranom u Ženevi. Ipak, prema tvrdnjama pojedinih američkih zvaničnika, obaveštajne službe raspolažu podacima da Teheran pokušava da obnovi svoj nuklearni program, što je, kako je naveo predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma Majk Rodžers, „ubedljiva osnova za hitnu intervenciju“.
DIPLOMATSKA RAVNOTEŽA NA IVICI
Poruke iz Amana, Rijada i drugih zalivskih prestonica pokazuju da regionalni saveznici nisu spremni da bezrezervno stanu iza nove vojne eskalacije ili barem takav žele utisak da prenesu. Za Vašington to znači da bi svaka odluka o napadu morala da uzme u obzir i potencijalno preoblikovanje odnosa sa ključnim partnerima.
U trenutku kada je vojno opkoljavanje Irana već intenzivirano, pitanje više nije samo da li će doći do udara, već pod kojim političkim i regionalnim uslovima će on biti izveden. Bliski istok, čini se, ovog puta ne želi da bude samo logistička platforma, već aktivni faktor u određivanju granica američke strategije.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”
