Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je ove sedmice da bi njegova zemlja mogla biti spremna da održi izbore u narednih 60 do 90 dana ako bi se mogla garantovati sigurnost, nastojeći da se odupre tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa da on koristi rat s Rusijom da bi se zadržao na vlasti.
Suočavajući se s rastućim pritiskom američkog predsjednika da okonča sukob, Zelenski je rekao da je “spreman za izbore”, ali da sigurnost predstavlja problem.
„Kako se to može uraditi dok naše vojne snage trpe raketne napade? Pitanje je, kako će glasati? Pitam, i sada javno pozivam Sjedinjene Američke Države da mi pomognu, zajedno s našim evropskim kolegama, da se osigura sigurnost za izbore“, rekao je u utorak, prenosi Klix.
Zelenski je u aprilu 2019. godine pobedio na predsjedničkim izborima s velikom razlikom i raspustio parlament kada je pola meseca kasnije položio zakletvu. Njegova stranka Sluge Naroda osvojila je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima u julu iste godine.
Manje od tri godine kasnije, u februaru 2022., Rusija je pokrenula punu invaziju, a popularnost Zelesnkog je naglo porasla, pri čemu su ankete pokazale da 90 odsto Ukrajinaca ima poverenje u njega. Iako su njegove ocene odobravanja niže nego 2022. godine, tokom poslednjih nekoliko godina su ostale prilično stabilne.
Ukrajina nije održala izbore od 2019. godine zbog činjenice da ratno stanje to zabranjuje.
Ukrajina je trebala održati predsedničke izbore 2024. godine. Ali nakon ruske invazije u punom opsegu, uvedeno je ratno stanje kako bi zemlja mogla odoleti napadima ruskih snaga. Ono se od tada produžava svakih 90 dana predsedničkim dekretima.
Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici više puta su rekli da će se izbori održati kada rat završi i kada se mogu ispuniti međunarodni standardi za glasanje.
CNN piše da je Zelenski promenio stav o izborima jer je ovo osetljivo vreme u mirovnim pregovorima. Ukrajina se priprema da preda svoje izmene mirovnog plana koji vode Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner.
Početni plan mira od 28 tačaka, koji je kritikovan kao znatno naklonjen maksimalističkim zahtjevima Rusije, smanjen je na 20 tačaka, ali ključna tema teritorija ostaje nerešena.
Zelenski se suočava s kontinuiranim i rastućim pritiskom Trampa da napravi ustupke, i ovo je jedna od poluga koje američki predsednik izgleda koristi.
Umesto da popusti pod pritiskom, Zelenski je usvojio novi pristup koji izgleda da ima za cilj naglasiti potrebu za sigurnosnim garancijama i iskoristiti to kako bi Sjedinjene Države osigurale da Rusija pristane na privremeni prekid vatre.
Nazivanje Zelenskog nelegitimnim i dovođenje u pitanje njegovog izbornog mandata bila je jedna od temelja ruske propagande od 2024., kada je njegov mandat trebalo da istekne. Ova naracija se ranije povremeno pojavljivala i u izjavama američkih članova Kabineta. Sada Tramp optužuje Zelenskog da koristi rat kako bi izbegao izbore.
Zagovornici izbora kažu da istorija ruske intervencije čini još važnijim da se glasanje održi kada se mogu ispuniti međunarodni standardi.
„Radi se o reputaciji i legitimnosti ukrajinske države kakva jeste. Bez legitimnosti, ova država neće preživeti, jer će Rusija uništiti našu reputaciju, i onda ćemo biti propala država“, rekla je Olha Aivazovska iz grupe za izbornu reformu Opora Civil Network.
Neki analitičari, međutim, kažu da bi održavanje izbora sada izazvalo veliku političku neizvesnost, a u haosu Rusija najviše profitira.
Dok Ukrajina ostaje pod ratnim stanjem, ne postoji regulatorni okvir za izbore. Zelenski je rekao da bi tražio promene zakona, ali praktični i logistički izazovi bi ostali.
Sa više od 5,9 miliona izbeglica u inostranstvu, prema Ujedinjenim nacijama, i 4,4 miliona interno raseljenih osoba, prema vladi, ažuriranje i provera biračkih spiskova bio bi ogroman zadatak.
Rat je takođe teško pogodio izbornu infrastrukturu. Samo 75 posto biračkih mesta u Ukrajini je trenutno operativno, prema zameniku šefa ukrajinske izborne komisije, Serhiyu Dubovyk, koji je govorio za CNN pre posljednjih komentara Zelenskog.
Gotovo milion Ukrajinaca služi u vojsci, mnogi na frontu, i teško je zamisliti kako bi mogli glasati bez garantovanog prekida borbi.
Dubovyk je rekao da bi ispunjavanje međunarodnih standarda za fer i slobodne izbore u Ukrajini zahtevalo šest meseci pripreme. Ako se izbori održe ranije, „nemoguće je u potpunosti garantovati poštovanje svih međunarodnih standarda“, rekao je.
Ukrajinci koje je Reuters intervjuisao nakon predsednikovih komentara bili su prilično jednoglasni: Fokusirajte se na rat, ne na izbore.
„Ljudi u rovovima bi nekako morali glasati, hoće li im glasačke kutije biti dostavljene u rovove? Čini mi se da prvo trebamo završiti rat, a tek onda održati izbore“, rekao je Roman, 61-godišnji penzioner koji je identifikovan samo po imenu.
25-godišnja radnica u knjižari, Lana, rekla je da Trampova mišljenja nisu relevantna.
„Čak imamo navedeno da se tokom ratnog stanja, koje je proglašeno u našoj zemlji, izbori ne održavaju. Podržavam održavanje izbora na kraju ratnog stanja, nakon naše pobede, kako treba“, rekla je.
Teško je videti da je održavanje izbora u ovom trenutku moguće. Delovi Ukrajine su još uvek pod okupacijom. Svakodnevno dronovi, krstareće i balističke rakete pogađaju gradove i naselja, uzrokujući smrt i razaranja.
Glavni grad Ukrajine i drugi veći gradovi redovno su pogođeni dugotrajnim nestancima struje dok su električna i plinska infrastruktura na meti, a ruska vojska i dalje pokušava zauzeti teritorije na istoku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
