VIZUELNIM pregledom parcela zabeleženo je prisustvo odraslih jedinki i položenih jaja krompirove zlatice.
Foto: Aida Makhmudova / Alamy / Profimedia
Jedna od ekonomski najznačajnijih štetočina krompira, ali i drugih biljnih vrsta iz familije Solanaceae, uključujući plavi patlidžan i paradajz je krompirova zlatica. Potiče iz Severne Amerike, a na našim prostorima se pojavila tek nakon Drugog svetskog rata. Danas je gotovo nemoguće gajiti krompir bez njenog suzbijanja, što značajno povećava troškove proizvodnje i utiče na prinos.
Već položile jaja
Na području naše zemlje, usevi krompira se, u zavisnosti od vremena setve i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja. Biljke iz ranijih rokova setve, namenjenoj za letnju proizvodnju, uglavnom su u fenofazi intenzivnog porasta cime i početka zatvaranja redova, dok se usevi namenjeni jesenjoj proizvodnji nalaze u fazi nicanja. Vizuelnim pregledom parcela zabeleženo je prisustvo odraslih jedinki i položenih jaja krompirove zlatice.
Odrasli insekti ove štetočine su prepoznatljivi po žuto-narandžastom telu veličine oko jednog centimetra na kome se nalazi deset uzdužnih, crnih pruga. Prezimljavaju u zemljištu, na parcelama gde se gajio krompir prethodnih godina, najčešće na dubini od 10 do 30 centimetara. Na proleće, kada se poveća temperatura zemljišta iznad 12 stepeni, imago izlazi na površinu i odmah počinje da se hrani novoformiranom lisnom masom.
Larve prave najveću štetu
Posle kopulacije polaže jaja u grupama, na naličju lista krompira. Jaja krompirove zlatice su žute boje, veličine jedan milimetar. U periodu od pet do 15 dana nakon polaganja jaja, pile se crvenkasto-braon larve koje kasnije postaju narandžaste sa dva reda tamnosmeđih mrlja na obe strane tela. Upravo one mogu da naprave najveću štetu, jer su najaktivnije i proždrljivo se hrane listovima krompira. Ukoliko se ne odreaguje na vreme mogu potpuno da unište lisnu masu što direktno utiče na prinos krtola.
U našim agroekološkim uslovima, ova štetočina ima dve generacije godišnje. Druga generacija se najčešće javlja tokom leta, a imaga te generacije već krajem avgusta odlaze u zemljište na prezimljavanje.
S obzirom na to da je krompirova zlatica vremenom postala rezistentna na određene hemijske preparate, preporučuje se čitav niz agrotehničkih, bioloških i hemijskih mera kako bi se ova štetna vrsta na vreme i adekvatno suzbila.
Mere suzbijanja
Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera je svakako poštovanje plodoreda, jer ukoliko krompir godinama gajimo na istoj parceli, velika je mogućnost da će se zlatica javljati svake godine. Kako bi se prekinuo ciklus razmnožavanja najbolje je nakon krompira posejati ozima strna žita, kukuruz ili neku mahunarku. Beli i crni luk su takođe dobri predusevi, jer deluju repelentno na krompirovu zlaticu.
Mehaničko uklanjanje odraslih insekata ili skidanje jaja sa naličja lista je svakako moguće na manjim parcelama ili u baštama na okućnici. Na većim površinama koriste se specijalne priključne mašine koje rade na principu usisavanja.
Kada je reč o hemijskim merama borbe, u cilju suzbijanja ove štetočine koriste se insekticidi na bazi sledećih aktivnih materija: acetamiprid, metaflumizon, hlorantraniprol.
Primena hemijskih sredstava preporučuje se kada je prisutno 20 larvi po biljci ili 20% oštećenja na lisnoj masi.
Poljoprivrednim proizvođačima se svakako preporučuje redovan obilazak i pregled useva kako bi se na vreme odreagovalo primenom neke od navedenih mera.
(Agroklub)
