Свечана церемонија пријема биће одржана 17. маја ове године у Бахреину.
“Велика је част на овај начин ући у историју кошарке, ову сјајну вест јавио ми је Зоран Радовић… Када сам са 15-16 година почињао да се бавим кошарком, сигурно нисам могао ни да помислим о овоме, нити било који спортиста о томе размишља… Имао сам огромну срећу да уђем у сјајне генерације, прво сарајевске Босне са Делибашићем и Варајићем, па освојим првенство и Куп Југославије и Лигу шампиона што је било јако тешко, без странаца у то време, као уосталом и Партизан, Цибона и Југопластика…”, рекао је Радовановић, пренео је званични сајт КСС.
Додао је да је у његово време било јако тешко изборити се за место у репрезентацији.
“Касније сам упао у невероватну генерацију асова, код најбољег плејмејкера Европе у то време Моке Славнића, Мирзе Делибашића, Драгана Кићановића, Дражена Далипагића, Крешимира Ћосића, Жељка Јеркова… Иако су били старији од мене, имао сам луду срећу да уђем у ту екипу, а било је јако тешко ући међу 12 у бившој Југославији”, додао је Радовановић.
Присетио се и времена проведеног у Кошаркашком клубу Босна.
“Стигао сам до тога захваљујући великом раду и најбољим тренерима, почевши од кошаркашке азбуке у Босни код Русмира Халиловића који је највише урадио за мене, као и Богдан Тањевић, а највеће заслуге за то што је Босна била велики шампион има Вукашин Вукаловић кога мало ко помиње. Он нас је све довео у клуб, имао је харизму да држи читав град ‘у руци’ и направио је великог гиганта. После ове репрезентације дошли су и Дражен Петровић, Зоран Радовић, Тони Кукоч, Жарко Паспаљ, Саша Ђорђевић, Јосип Вранковић, све сами асови, а Праја и ја смо остали у националном тиму до 1989. године…”, истакао је Радовановић.
Радовановић је тренутно спортски директор Слободе из Ужица.
“Наравно, никада не бих могао да направим такве успехе без најбољих тренера у репрезентацији, за мене броја један свих времена Александра Николића, па Ранка Жервице, Мирка Новосела… Имао сам дугу каријеру, од 1972. до 1990. године, после Босне сам био у Паризу где је рођен син Стефан, па у Венецији где је рођена кћерка Сара, а највећу заслугу и терет поднела је моја супруга Вера, која је ме прати већ 44 године”, додао је Радовановић.
Пре Радовановића, у Фибину “Кућу славних” примљени су и Радивој Кораћ, Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Владе Дивац, Зоран Славнић, Ранко Жеравица, Душан Ивковић, Светислав Пешић, Милан Васојевић, Предраг Стојаковић…
У “Класи 2025” ће, уз Радовановића, као играчи бити примљени и Алфонсо Биле (Обала Слоноваче), Ендрју Богут (Аустралија), Леонор Борел (Куба), Пау Гасол (Шпанија), Ел Катиб (Либан), Тиша Пенишеиро (Португалија) и Даун Стејли (САД), као и амерички тренер Мајк Кжижевски.
