GENERALE, kad bi, kojim slučajem, mogao da ustaneš i vidiš sav ovaj narod koji si mrtav okupio, minule bi sve tvoje rane kazamata. Preboleo bi nepravdu progona i sve tuge koje su te savijale i obarale. Ali, ti si i mrtav pobedio. Pobedu ostavljaš nama, da pamtimo.
Foto: Novosti
Reči ječe poput zvona sa Crkve Svetog Luke u beogradskom Skojevskom naselju, nadomak Košutnjaka, odakle je general Ratko Mladić, vojnik i vojskovođa zastao nekoliko sati, juče tokom prepodneva, pre nego što će krenuti na svoje poslednje putovanje. Na putovanje do konačnog počivališta pored ćerke Ane, koja ga je čekala više od 30 godina. Tri decenije njegove žive rane, borbe i bola za detetom koje mu je prerano otrgnuto iz zagrljaja.
“Sahranite me pored Ane”, zavetovao je porodicu: sina Darka i suprugu Bosiljku.
FOTO TANJUG/OLIVER BUNIĆ
– Ispunjena ti je želja, generale – pronosio se šapat među narodom okupljenim ispred svetinje. Pronosili su se i jecaji. Plače mladi čovek u tradicionalnoj nošnji srpskog Knina. Čule su se reči opraštanja i zahvalnosti za put na kome je krvario, ali nije odustajao. Onaj put kojim idu samo odabrani. Samo slobodari. Zahvalnost za žrtvu koju je dostojanstveno podneo.
Tačno u sedam, Košutnjakom su se razlila zvona sa crkve. Dveri su se, tačno u to vreme, otvorile. Kovčeg sa posmrtnim ostacima generala Mladića, prekriven trobojkom, u samom središtu novog lepog hrama. Počasna straža s obe strane kovčega.
Pešačilo se u kolonama
OD ranih jutarnjih sati, i pre nego što je hram u kojem je bio izložen kovčeg sa telom generala Mladića otvoren, sve okolne ulice bile su zatvorene za saobraćaj. Pešačilo se čak od Požeške ulice na Banovom brdu. Obezbeđenje je propuštalo samo one kojima je skraćenje puta bilo neophodno.
Venac porodice i komandantova šapka. Ona, “mišićka”, koja mu je baš pristajala. U prvim minutima stotine ljudi već je ispred porte. Doputovali Srbi iz celog regiona. Iz Srbije – od Raške do Sombora. Iz Republike Srpske, od Novog do Trebinja. Doputovali Srbi iz Rumunije, Severne Makedonije. Poštovaoci generala, ratnika i čoveka došli su i iz Grčke, Češke, Slovačke, Rusije…
Iz časa u čas uvećavala se masa sveta ispred i oko hrama. Teče mimohod. Vojska i generalovi saborci s desne strane, a s leve – narod.
Miriše tamjan. Celivaju se ikona i krst. Redari požuruju ukopnike, “veliki je pritisak ljudi na portu”.
– Vidiš li kraja, Stanko? – pita neko mladića koji na jarbol zastave Vojske Republike Srpske podiže kameru.
– Ne vidim – stiže odgovor.
Foto: Novosti
Četiri ulaza otvorena prema porti. Pretesna su. I nedovoljno ih je. Kolone mile, korak po korak, a vreme neumitno.
– Da li ćemo stići?
– Teško.
Onda svi, odjednom, žele da pohrle u crkvu da se oproste od čoveka koji je ostavio lekcije o slobodi. Hrabrosti. Junaštvu. I ugradio ih u temelje Republike Srpske. Mnogi ga nisu poznavali, ali su o njemu slušali.
– Morao sam da dođem, kako ne bih došao. Da nije bilo generala Mladića, ne bi bilo Republike Srpske. U to sam uveren – govori sveštenik Marko Milosavljević.
Razmenjuju se u tišini blage reči i poruke.
– Ponovo nas je ujedinio – kaže Milan Drobnjaković iz Prijepolja. – Zaista, general je ostavio trag. Ko ne želi to da vidi, neće nikada ni progledati.
Zvona ponovo zasecaju tišinu. U hram stiže generalov sin, a koji sat posle i njegovi supruga, snaha i unuci. Potresna slika.
Kosovski zavet kao ideal
Foto: Novosti
MEĐU svetom je i Ivana Žigon, naša proslavljena glumica:
– Imala sam veliku čast da ga u Hag ispratim govorom, čak i da ga jednom čujem iz zloglasnog kazamata. Kosovski zavet i ideali, dostojanstvo i čast, bili su za njega sveti – i kao generala i kao čoveka.
– Meni je, ipak, najpotresnije to što takvom čoveku nije dopušteno da u svojoj zemlji umre. Potresno mi je što su ga do smrti mučili u prokletom tuđem svetu – tuguje mladi Mihailo Blagojević iz Velike Moštanice.
Stefan Ostojić, Mihailov drug i komšija, kaže:
– General Mladić je dostojan panteona najslavnijih srpskih vojskovođa – Mišića, Stepe. Dostojan je kosovskih junaka.
Podne je stiglo tako brzo. Stigla je i molba svima koji nisu uspeli da dođu do kovčega da ne zamere. Vreme je opela. Služi sprski patrijarh Porfirije. Saslužuju mu arhijereji i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve. Koji minut pre u hram stižu i najviši predstavnici Republike Srpske. Blaže zagrljajima generalovu porodicu.
FOTO TANJUG/OLIVER BUNIĆ
Posmrtna straža se ne povlači. Smenjuju se generalove elitne jedinice sa ožiljcima juriša petogodišnjeg rata. Narod koji je ostao ispred porte ne negoduje. Samo su primetne tuga i pokoja suza.
“Večnaja pamjat”, najpevanija srpska pesma pokreće ruke prema grudima da se prekrste.
Sveće i u gradovima Srpske
U VIŠE gradova Srpske održani su juče skupovi na kojima je takođe odata počast bivšem komandantu VRS. Mnogobrojni građani palili su sveće u Višegradu. Slično je bilo i u Kostajnici, gde su se okupili demobilisani borci, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca…
Pomen je služen i na centralnom trgu u Šamcu i u svih 26 mesnih zajednica na šamačkom području, a na Trgu Nemanjića u Petrovu otvorena je knjiga žalosti.
– Generale časti i junaštva, komandante koji si nam doneo slobodu i ostavio nadu da trajemo i istrajemo i u ovim, možda, težim vremenima od onih koja su prošla – slušamo Nevenu Lazić. – Pet sati sam čekala da ti se poklonim i da ti zahvalim. I pet dana bih čekala, zaslužio si i više.
Opelo i beseda patrijarha prate se u ogromnoj tišini. U tišini je, potom, iznet kovčeg iz hrama. Povorka bez kraja prati kovčeg prema Topčiderskom groblju, pet kilometara udaljenom. Generalov narod, bez reči, korak po korak, prati ga u zagrljaj kćeri Ani.
U trenutku kada je spuštan kovčeg razleglo se “Tamo daleko”, a hiljade ljudi zagrmelo je:
“Generale, generale, nek je tvoj majci hvala”.
