KADA sam postao deo tima odbrane generala, rekao mi je: “Vaš zadatak je da prvo branite Republiku Srpsku, a onda srpsku vojsku i na kraju Ratka Mladića, kojeg ne možete odbraniti”. On je bio svestan svega.
Foto: N.Skenderija
Ovo, u razgovoru za “Novosti”, nekoliko dana posle sahrane nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, kojoj je i sam prisustvovao, govori njegov branilac, advokat iz Amerike Dragan Ivetić. Deni, kako su ga nazvali u SAD, je punih 15 godina bio uz genarala Mladića u borbi protiv nepravde Haškog tribunala.
Prethodno je Ivetić bio branilac u nekoliko predmeta u Hagu, kada su ga početkom suđenja generalovi sin Darko i supruga Bosiljka, sada pokojni advokat Miloš Šaljić i advokat Branko Lukić pozvali da učestvuje u Mladićevoj odbrani što je i prihvatio.
– Prvi moj susret sa generalom Mladićem bio je malo nakon što je izašao iz bolnice, gde su mu ispumpali nekoliko litara vode iz pluća, jer je imao tešku upalu – priča nam advokat Ivetić. – Od posledica prethodnog moždanog udara nije mogao da drži olovku i piše, ali mu je mozak i dalje bio jak. Ispitivao me je kao na ispitu na fakultetu na teme istorije, geografije, politike… Istoriju sam bolje prošao nego geografiju, jer ja nisam sa ovih područja, rođen sam u Americi i jedina planina koju sam znao je Šator planina u BiH. Posle tog ispita “pod vatrom”, general je samo rekao, “Miloše papir, Ivetiću, ti ćeš od sada biti u timu odbrane”, i jedva je potpisao, jer mu je bila oduzeta desna ruka.
Advokat kaže da je generala Mladića ranije gledao na snimcima i da taj čovek, kojeg je sreo u pritvoru, koji jedva može da hodan i teško govori, jednostavno nije bio isti.
ZA STUDENTE JABUKE I SLIKE
Ivetić priča da su u tim odbrane na po nekoliko meseci dolazili da rade pripravnici, koji su bili studenti iz Amerike, Kanade, Australije, Holandije, Kolumbije, Južne Afrike, Srbije, a bilo ih je i hrvatskog i muslimanskog porekla.
– General ih je zvao deca i bilo mu je važnije da za njih obezbedi voće da jedu, nego da priprema odbranu. On svaki dan dođe sa jabukama, kruškama i saznali smo da on čuva to voće koje dobije za ručak, da skuplja da bi im dao. Takav je bio i za vreme rata, jer su neki oficiri pričali da kada nije bilo hrane on uzme paštetu, podeli je na četiri dela i da drugima, a on omaže hlebom ono što je ostalo – priseća se advokat Ivetić.
On kaže da se general stalno šalio sa studentima.
– Insistirao je da svakom pripravniku, koji je odlazio, napiše nešto pozadi svoje slike i da je uz neki poklončić, pa sam ja kupovao neko lepo penkalo, a posle čokanjčiće rakije. Imali smo jednu pripravnicu otac joj je bio Hrvat, a majka negde iz Afrike i zamolila je oca da je nauči, kako da pozdravi generala. Kada je dobila tu njegovu sliku i posvetu kada je odlazila, rasplakala se i rekla nam: “Čuvajte mi generala”.
– Lekari su tada rekli da mu je pola mozga sprženo, a ipak po inteligenciji je i dalje za Mensu, dakle genije. Uvek sam razmišljao, ako je u ovakvom stanju takav, zamislite kakav je bio kada je bio zdrav i u punoj snazi – kaže nam Ivetić. – Među njegovim prvim pitanjima meni bilo je, “kada ste služili vojni rok”, a ja kažem da nisam išao u vojsku. Onda pita, “a tvoj otac”, jer su mislili da je on neki pukovnik iz VRS, ali kažem da nije, jer je on sa 16 godina otišao u Ameriku, mnogo pre rata. Osećao sam da me je u početku dočekivao malo sa rezervom, jer je kod njega bilo važno kako ćeš se pokazati nadalje.
Ivetić kaže da je plan bio da on u sudnici ispituje strance i veštake, pa je naučio poprilično dobro neke stvari vezane za vojsku i stručne termine, da bi mogao da ispituje vojne veštake.
– Tokom ispitivanja ja govorim o vezi, a veštak kaže, “čini mi se da vi znate više nego ja”, a general digne oko, pa dodaje “jesi li siguran da nisi služio vojsku”. Onda tužilac u vezi nekog događaja u sudnici umesto da kao dokaz izvadi “plamen” (M-63, vučni višecevni bacač raketa) izvadi “oganj” (M-77, samohodni višecevni bacač raketa) i ja reagujem da to nije “plamen”, a general odmah: “Oho, oho, kako ti to znaš, ipak si ti negde služio vojsku, priznaj”.
Ivetić kaže da je jedan od glavnih veštaka bio britanski general, ser Ričard Danet, ali da je njegovo veštačenje o komandovanju VRS bilo nestručno.
– Ne znam da li je to namerno uradio. Mnoge stvari u Hagu su prošle u ranijim predmetima, jer niko nije proveravao. Oni su samo prebacivali dokaze iz predmeta u predmet i tako su hteli da kod Mladića uvedu 5.500 dokaza, koji su ušli na suđenju kod bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Uvlačili su ih u predmete kod drugih, kao da ne moraju ponovo da ih razmatraju, jer se ranije niko nije protivio. Kolega i ja smo našli kao predložene dokaze snimke iz Kolumbije. Prepoznao sam, da su vojnici imali francuske puške i zapitao sam se zašto bi ih imali srpski vojnici. Na zgradama nema natpisa na ćirilici, niti na jeziku, koji se na Balkanu razume. Našli smo niz tako problematičnih stvari. To pokazuje kako je Hag radio – priča advokat.
On navodi da je general Mladić na početku suđenja bio u vrlo lošem stanju i da nije mogao puno da pruži pomoć odbrani:
Vaš zadatak je da prvo branite Republiku Srpsku, a onda srpsku vojsku i na kraju Ratka Mladića, kojeg ne možete odbraniti
– On je pažljivo slušao i pisao neke beleške, ali toliko je sporo pisao…pa, dok nama to dodaju, mi smo već na drugoj temi. Kako je suđenje odmicalo bio sve bolje, ali posle je imao drugi moždani udar. Tokom jednog od ročišta on se u sudnici onesvestio. Medicinska služba je mene povela da idem sa njima do civilne bolnice i da budem prevodilac. Kada se general osvestio nije me prepoznao, tek posle četiri sata kaže: “To si ti Deni”. Bio je u sobi rezervisanoj za kraljicu Holandije. Kada su mu davali da jede, nije hteo, dok mene ne dovedu i ako mu daju sira, on sir – na pola, pa kad ja pojedem, onda će on. Pa tako i hleb i salamu, šunku… Tada su vodili računa da ga leče, ali mu sa druge strane nisu obezbedili prevodioca. Ja sam bio sa njim ceo dan, ali nisam stručan bio da sve stručno prevedem, jer nisam tada najbolje govorio srpski jezik. Tada su izbegavali da kažu da je imao moždani udar, tek su to kasnije rekli drugi lekari. Imao je više tih malih moždanih u toku suđenja, neki su identifikovani, a neke nisu hteli.
Ivetić navodi da su kasnije pre žalbenog postupka dokazivali da general Mladić nije bio sposoban za suđenje.
– Oni su uvek izbegavali da mu rade magnetnu rezonancu glave, a to je osnova i vidi se sve. Mislim da su mu prvih pet godina samo dva puta snimali. To je neverovatno za takvu vrstu pacijenta, znači da se nije radilo po medicinskom protokolu
Foto: Tanjug/AP Photo/Peter Dejong
Kako kaže, general je bio – čudo.
– Stručnjaci su bili iznenađeni koliko on može sa oštećenjima mozga, koje je imao. Takvi se ne rađaju često. Čovek, koji je strog i jak, ali je emotivan i prepoznaje šta je dobro i ispravno – navodi Ivetić. – Njegovo zdravalje je bio najveći problem na suđenju i zbog tih oštećenja je nekada imao burne reakcije u sudnici. Kada čuje svedoke, koji lažu, ima takvu reakciju, a sudija ga onda izbaci. Sa stražarima je imao dobre i bliske odnose, a neki su mu pomagali. Na kraju su ga oni i hranili u zatvorskoj bolnici. Većina stražara se šalila sa njim, a general kaže, “ovo su moji novi pratioci”, davao im je srpske nadimke. Zovne ga nadimkom i kaže “kafe”, a on na srpskom, “razumem generale”. Naučio ih. Pitam ga šta imate danas za jelo, a on pokaže da je naučio da na engleskom, kaže: “Čikn čorba”. Imao je tamo dobru negu, ali ne i lečenje.
Advokat Ivetić ponavlja da su, ne samo naši lekari, nedvosmisleno rekli da je general Mladić ubijen:
ŽRTVE, A ONI ŽIVI
IVETIĆ priča da su jednom predmetu doveli “žrtve” u sudnicu, pa sud onda ide po spisku i kažu “Ovaj je živ, ovaj je živ, ovaj ne postoji”, i nikome ništa.
– To je strašno. Nemam reči za to sve – kaže advokat. – Kod Milana Lukića sudija je kritikovao tužilaštvo što su doneli kasno dokumenta i mi ih primamo taj dan, a sutra ujutru ja fajliram podnesak sa nekim argumentima protiv toga šta je u njima i sudija mi kaže: “Zašto ste čekali do danas da taj podnesak priložite?” Ja kažem: “Da li se šalite? Juče smo ih dobili kada sam ranije mogao?” Bio sam šokiran. To je apsurd. Haški tribunal je bio cirkus apsurada. Nije bio sud ni u kom smislu. Ali su se pretvarli da su sud za ove prostore.
– Doktor Gudelj je to rekao i verujem mu, jer mi je sve objasnio. On nije prvi lekar, koji je ukazao da nešto nije dobro urađeno i da generala pripremaju za smrt. Čak i američki lekari su u jednom trenutku rekli da ne moraju ni da ga pregledaju, jer na bazi podataka iz dijagnostike vide da ga ne leče kako treba. Možda će neko sutra za to da odgovara. Mi se nismo samo žalili Tribunalu da ga puste na lečenje, već i na drugim mestima. Čekamo svu njegovu medicinsku dokumentaciju da dobijemo iz Haga i gledamo kako da ubedimo Generalnog sekretara UN da skine imunitet lekarima. Nikada nismo rekli da je u pitanju samo jedan lekar, dok ne dobijemo dokumentaciju ne znamo ko je odlučivao.
Ivetić ukazuje da su od samog početka jedna pravila važila za generala Mladića, a druga za sve ostale:
– Ako okrivljeni na prvom pojavljivanju kaže da ne želi da se čita optužnica, ona se ne čita, a kada je general Mladić rekao da neće da sluša to, sudija Ori je nastavio da čita. To je nepravda. Ne puštajući ga na lečenje, Mehanizam je na kraju pokazao da ne poštuje svoja pravila. Pokazao je svoje pravo lice – da to nije fer i pošten sud. General je i tu pobedio, jer im je skinuo masku.
IZMISLILI 800 UBIJENIH U PREDMETU “MILUTINOVIĆ I OSTALI”
IVETIĆ priča da je skoro u svakom predmetu, u kojem je branio u Hagu, našao žrtve ubistva, koji su živi.
– Kakav je to sud kada je tako u većini mojih predmeta? U predmetu “Milutinović i ostali” branio sam Sretena Lukića i kasno su nam dali dokaze, opise smrti žrtava na KiM i tamo piše “prirodna smrt, prirodna smrt”, a smešteni u žrtve. Pobedili smo u žalbi, pa su morali da izbace iz prvostepene presude 800 ubistava, ali su mom klijentu Lukiću smanjili kaznu za samo dve godine. Neke te žrtve su bili mrtve, ali forenzičari nisu znali da li su ubijeni. Onda kažu ovi jesu nastradali, ali ne kaže se od koga, nego poslednji put je viđen tog i tog datuma i umro je od oružja. A šta to znači? Mogao je u borbi da nastrada od bilo koga. Ne znači da je bio civil i da je to zločin – navodi advokat.
Foto: N.Skenderija
NAREDBA: ŽENI SE
IVETIĆ kroz smeh priča da mu je general Mladić uvek naređivao da se ženi:
– Ja nikako da nađem vremena za to, pa mi je govorio: “Ala si smotan sa ženama”. Kada kažem videću, on kaže: “Nema videću, to je naređenje”. Znajući da ja znam štampanu ćirilicu da čitam, ali da imam problem sa pisanom, on mi napiše na papiru nešto pisanim slovima i kaže, “nosi ovoj nekoj devojci da ti pročita”, da se tako spojimo. Imao je te fore. Uvek se šalio sa mnom i zvao me “moj Amerikanac”.
NISU ZNALI NI DA SLAŽU
DRAGAN Ivetić kroz primer u predmetu kod Milana Lukića navodi šta se sve radilo u Hagu i sa kakvim su se pritiscima i lažima borili.
– Svedok me je optužio da sam mu nudio pare, ali su zaboravili da sam ja u vreme kada su tvrdili da se to desilo u Bosni, bio u haškom zatvoru kod klijenta u drugom predmetu. Opisao je čoveka visokog dva metra i vitkog, a ja baš nisam takav. Promašili su na sve strane.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
