уторак, 24.02.2026, 19:00 -> 19:56
Извор: РТС
Четири године од почетка рата, Украјина и Русија налазе се у продуженом сукобу без јасног исхода, док савезници са обе стране одмеравају политичку, војну и дипломатску подршку. Дипломата у пензији Владимир Вереш упозорава да је Москва ушла у рат са погрешним проценама и да, упркос војној надмоћи, није остварила кључне политичке циљеве. Редовни професор Факултета политичких наука у Београду Синиша Атлагић оцењује да је Украјина највећи губитник досадашњег тока сукоба, јер је изгубила територију, становништво и претходни државни оквир.
Пре тачно четири године, 24. фебруара 2022, руске снаге ушле су у Украјину, а сирене за ваздушну опасност у Кијеву означиле су почетак рата који и даље траје. На четврту годишњицу, у украјинску престоницу допутовало је 11 високих званичника, међу њима и највиши представници Европске уније, док је председник Володимир Зеленски објавио видео-поруку у којој позива америчког председника Доналда Трампа да се лично увери у последице рата, у тренутку када се преговори воде без јасних назнака скорог мировног договора.
Дипломата у пензији Владимир Вереш каже да је од почетка јасно да је Русија војно јача због величине, ресурса и броја становника, али да нико у Москви није очекивао да ће рат бити актуелан и 2026. године.
“Да је неко пре четири године, на данашњи дан, рекао било коме у Русији – почев од (председника Руске Федерације) Владимира Путина, па до било ког грађанина – да ће рат трајати четири године и да се још неће завршити, у то нико не би веровао. Подаци и процене су били погрешни. Број жртава је огроман, а места која су Руси заузели су у потпуности уништена, не постоје”, истиче Вереш.
Редовни професор Факултета политичких наука у Београду Синиша Атлагић наводи да је Украјина у контексту свега што се издешавало у претходне четири године највећи губитник.
“Она је изгубила себе и какво год да буде решење, она неће бити у оном облику у којем је постојала раније. Украјински народ је изгубио земљу. Код Руса је минус економски и постоје проблеми због санкција, али не толико велики колико се представљају. Такође, Русија, ако све буде како тренутно јесте, добија територију која њој није неопходна, али која представља вероватно највећи резервоар најквалитетнијих сировина у Европи и у коју улази шест до седам милиона становника”, наглашава Атлагић.
ЕУ за Украјину, Руси за испуњење зацртаних циљева
Вереш напомиње да нема посебне поруке у томе што на обележавању четири године од почетка рата, у Кијеву – међу 11 званичника који су посетили украјинску престоницу – није било лидера Француске, Немачке и Уједињеног Краљевства.
“Сви они су се изјаснили за даљу подршку Украјини и остају на тој линији и (Емануел) Макрон и (Фридрих) Мерц и Енглези. У Кијев су, свакако, дошли највећи савезници, попут Пољске и балтичких земаља. Западна солидарност и даље стоји, осим подршке Мађарске, Словачке, као и позиције Сједињених Америчких Држава, која је нешто другачија”, оцењује Вереш.
Атлагић подвлачи да санкције Европске уније нису дале резултате какве су у Бриселу очекивали.
“У Москви се то не осећа, цене су релативно ниске у односу на наше стандарде. Расположење је такво да 87 одсто грађана Руске Федерације сматра да западне санкције на њих не утичу. Када је реч о рату, око 45 процената испитаника верује да ће се рат ускоро завршити. Међутим, око 60 одсто грађана сматра да Русија иде добрим путем и да треба да, колоквијално речено, истера своје и реализује циљеве који су зацртани специјалном војном операцијом”, указује Атлагић.
Рат у Украјини – крај или наставак сукоба
Вереш сматра да ће рат трајати дуже од рокова који се помињу у јавности.
“Датуми који се помињу везују за Трампову рачуницу – у јуну и новембру – поготово онај који је везан за јесен – када се у Америци одржавају избори на пола мандата пред које актуелни председник бирачима хоће да поручи како је договорио мир у још једном сукобу. Међутим, у Москви говоре о неоствареним циљевима, који нису територијални. Кремљ неће пристати на било какве уступке у региону Донбаса. Такође, тражиће промену руководства у Кијеву, ограничења украјинске војске и спољнополитичког ангажовања Украјине”, тврди Вереш.
Атлагић процењује да у Русији сматрају како се Трамп не понаша у складу са “духом Енкориџа”, односно оним што је договорено на августовском састанку са Путином на Аљасци.
“Пре неколико дана сте могли да чујете (министра спољних послова Русије Сергеја) Лаврова, који је рекао да су они тамо развили дух Енкориџа, а да им се касније заплени брод или ухапсе (донедавног председника Венецуеле Николаса) Мадура, или се догоди нешто што није у складу са оним што је договорено. Мислим да Вашингтон нема толики утицај на Кремљ колико се чини”, закључује Атлагић.
Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.
