RAT NA BLISKOM ISTOKU: Broj poginulih u američko-izraelskim napadima na Iran povećao se na 1.937

RAT na Bliskom istoku ušao je u 27. dan.

Broj poginulih u američko-izraelskim napadima na Iran povećao se na 1.937, izjavio je danas zamenik iranskog ministra zdravlja Ali Džafarijan. On rekao za Al Džaziru da je među poginulima 240 žena i 212 dece. Džafarijan je naveo da je istovremeno najmanje 24.800 ljudi u Iranu povređeno u američko-izraelskim napadima od 28. februara, uključujući oko 4.000 žena i 1.621 dece.

Tramp ponovo preti Iranu

Predsednik SAD Donald Tramp ponovo je zapretio Iranu i poručio da je Teheranu bolje da pristane na pregovore jer se u suprotnom “neće lepo provesti”.

Kompletnu vest pročitajte OVDE.

Ubijen čovek koji je zatvorio Ormuski moreuz

Komandant mornarice Iranske revolucionarne garde, Alireza Tangsiri, bio je meta u Bandar Abasu, preneli su izraelski mediji pozivajući se na zvaničnika.

Taj neimenovani zvaničnik je rekao da je Tangsiri bio odgovoran za zatvaranje Ormuskog moreuza.

Detaljnije pričitajte OVDE.

Najmanje pet osoba ranjeno u današnjem raketnom napadu iranskih snaga na Izrael

Najmanje pet osoba je ranjeno u današnjem raketnom napadu iranskih snaga na Kfar Kasim u Izraelu. U napadu je oštećena jedna zgrada i više automobila, koji su ostali prevrnuti na ulici, prenosi Al Džazira.

Kako se navodi, na licu mesta nakon napada okupili su se pripadnici izraelskih službi za vanredne situacije, bezbednosni zvaničnici i lokalno stanovništvo.

Serija iranskih udara na  američke vojne objekte širom Bliskog istoka

Iran je izveo seriju udara na američke vojne objekte širom Bliskog istoka, uključujući Irak, Bahrein, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Prema navodima izvora iz regiona, snažne eksplozije odjeknule su u blizini američkih baza u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji. Istovremeno, prijavljeni su napadi na ciljeve u Erbilu i Sulejmaniji u Iraku, gde su izbili požari.

Takođe, kako se tvrdi, eksplozije su zabeležene i u blizini američke baze u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Izrael strahuje od brzog primirja sa Iranom

Izraelsko rukovodstvo procenjuje da bi američki predsednik Donald Tramp mogao već ove subote da objavi prekid vatre, čak i bez postizanja potpunog sporazuma sa Teheranom.

Prema navodima izraelskog Kanala 12, vlasti u Jerusalimu žele da do tada ostvare maksimalne vojne rezultate, pre eventualne pauze u sukobima.

Navodi se i da je premijer Benjamin Netanjahu već razmatrao listu prioritetnih ciljeva koje Izrael smatra ključnim za ostvarenje pre mogućeg primirja.

Mediji ocenjuju da su šanse za sveobuhvatan sporazum između SAD i Irana male, ali da je okvirni dogovor i dalje realna opcija.

Iran traži uključivanje Libana u svaki dogovor

Teheran je posrednicima jasno stavio do znanja da Liban mora biti deo svakog budućeg sporazuma o prekidu vatre između Irana, SAD i Izraela.

Prema navodima agencije Rojters, Iran želi da izbegne scenario iz 2024. godine, kada je Izrael nastavio napade na teritoriju Libana uprkos formalnom primirju.

Na taj način, Teheran pokušava da eventualni dogovor unapred proširi i na bezbednosnu situaciju u Libanu, a ne samo na sopstveni sukob.

IDF: Izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvelo talas udara širom Irana

Odbrambene snage Izraela (IDF) saopštile su danas da je Izraelsko ratno vazduhoplovstvo nedavno završilo “opsežan” talas vazdušnih udara u nekoliko oblasti Irana. Vojska kaže da su udari bili usmereni na infrastrukturne objekte iranskog režima, dodajući da će dodatne detalji objaviti naknadno, prenosi Tajms of Izrael. Takođe, IDF navodi da je nekoliko raketa koje je Hezbolah ispalio na centralni Izrael tokom noći uspešno presrela protivvazdušna odbrana. Hezbolah je u saopštenju preuzeo odgovornost za napad, koji se dogodio oko 1 sat ujutru po lokalnom vremenu, tvrdeći da su ciljali sedište izraelske vojske u Kiriji i još jednu bazu u centralnom Izraelu.

Tramp: Iran želi dogovor, ali se plaši da to prizna

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da Iran želi da pregovara o mirovnom sporazumu, ali da iranski zvaničnici to javno negiraju iz straha od reakcije sopstvene strane. Govoreći na večeri za republikanske članove Kongresa, Tramp je rekao da Teheran, prema njegovim rečima, zapravo želi da postigne dogovor, ali da se pregovarači plaše da to otvoreno priznaju, preneo je CBS. “Oni pregovaraju i toliko žele da postignu dogovor. Ali se plaše da to kažu, jer misle da će ih ubiti njihov sopstveni narod”, rekao je Tramp.

Tramp izbegava termin “rat” za sukob sa Iranom zbog pitanja odobrenja Kongresa

Predsednik Sjedinjenih Američkih Donald Trump izjavio je da izbegava da vojni sukob sa Iranom naziva “ratom”, navodeći da bi takva formulacija mogla da otvori pitanje da li je bilo potrebno formalno odobrenje Kongresa za upotrebu vojne sile. Govoreći na događaju za prikupljanje sredstava republikanaca u Predstavničkom domu, Tramp je rekao da radije koristi izraz “vojna operacija”, preneo je CBS.

Prema njegovim rečima, upotreba termina “rat” bi mogla da implicira obavezu da se prethodno dobije saglasnost Kongresa. On je i ranije izbegavao tu formulaciju, tvrdeći da je sukob ograničen i da očekuje da će se uskoro završiti, iako je u pojedinim izjavama ipak koristio reč “rat”. Debata o terminologiji povezana je sa pravnim pitanjem da li je predsednik imao ovlašćenje da pokrene vojne udare bez odobrenja zakonodavne vlasti. Američki Ustav daje Kongresu pravo da objavi rat, dok predsednik kao vrhovni komandant komanduje oružanim snagama.

Zakon o ratnim ovlašćenjima ograničava trajanje vojnih neprijateljstava na 60 dana bez odobrenja Kongresa, iako su predsednici iz obe stranke osporavali ili testirali granice tog zakona. Demokrate u Kongresu tvrde da je Tramp delovao bez zakonskog ovlašćenja kada je pokrenuo napade na Iran bez prethodne saglasnosti zakonodavne vlasti i dovode u pitanje da li je postojala “neposredna pretnja” po Sjedinjene Američke Države.

U SAD-u su održana tri glasanja o ograničavanju predsednikovih ratnih ovlašćenja, ali predlozi nisu prošli zbog protivljenja većine republikanaca. Demokratski senator Kris Marfi, koji je sponzorisao rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, rekao je da se radi o situaciji u kojoj su Sjedinjene Američke Države “nesumnjivo u ratu sa stranom silom”, dok Kongres, kako je naveo, ne preuzima aktivniju ulogu u odlučivanju.

Trampova administracija i većina republikanaca tvrde da je operacija pravno opravdana zbog pretnje koju predstavljaju iranske rakete. U obaveštenju upućenom Kongresu američki predsednik je naveo da je postupio u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima kao vrhovni komandant i šef izvršne vlasti zadužen za vođenje spoljne politike SAD. Slične rasprave vođene su i ranije. Kada je 2011. godine tadašnji predsednik SAD-a Barak Obama pokrenuo vazdušne napade na Libiju protiv režima Muamara Gadafija, njegova administracija je takođe tvrdila da operacija ne predstavlja “rat” u pravnom smislu i da joj nije potrebno posebno odobrenje Kongresa.

HRW: Izrael je koristio fosforne bombe da spali zemlju u južnom Libanu

Izrael je koristio fosforne bombe da spali zemlju u južnom Libanu, tvrde istraživači međunarodne nevladine organizacija koja se bavi ljudskim pravima Hjuman rajts voč (HRW). “Kada artiljerijski projektil tipa M825 kalibra 155 milimetara eksplodira on oslobađa beli fosfor koji ostavlja karakterističan beli trag”, kažu istraživači HRW i potvrđuju da su uspeli da potvrde da Izrael ponovo koristi to ozloglašeno oružje u južnom Libanu kršeći zakone rata, prenosi Gardijan. HRW je saopštio da verifikovao i geolocirao osam fotografija koje prikazuju eksploziju municije sa belim fosforom u vazduhu iznad stambenih područja u gradu Johmor na jugu Li bana u prvim danima izraelskih napada tokom rata u Pojasu Gaze. Od tada se pojavilo još video-snimaka koji prikazuju eksplozije municije sa belim fosforom iznad južnog Libana. U poslednjih nedelju dana izraelski vojnici su se suočili sa žestokim otporom boraca militantne proiranske organizacije Hezbolah na jugu Libana, uprkos intenzivnoj kampanji bombardovanja. Izraelske snage su bombardovale puteve, benzinske pumpe, mostove i medicinske centre u nastojanju da odseku južni Liban od ostatka zemlje, navodi britanski dnevnik.

Aksios: Tramp odgovorio Netanjahua od poziva Irancima da pokrenu narodni ustanak

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu trebalo je prošle nedelje da pozove Irance na ustanak na ulici protiv režima u Teheranu, ali mu je američki predsednik Donald Tramp rekao da je to isuviše rizično, preneo je danas portal Aksios, pozivajući se na dva američka i jedan izraelski izvor. “Zašto bismo, dođavola, govorili ljudima da izađu na ulice kada će ih samo pokositi”, navodno je rekao Tramp Netanjahuu tokom telefonskog razgovora, nakon što je izraelski premijer predložio da on i Tramp upute koordinisani javni poziv iranskom narodu da izađe na ulice. Tada je Tramp izrazio zabrinutost da bi takav poziv rezultirao samo masakrom, nakon čega su se dvojica lidera složila da sačekaju i vide da li će Iranci izaći na ulice tokom godišnjeg festivala vatre sledećeg dana. Netanjahu je zatim javno poručio Irancima da “slave”, jer Sjedinjene Američke Države “posmatraju odozgo”. Veoma malo Iranaca je izašlo na ulice sledećeg dana, što su američki i izraelski zvaničnici pripisali trajnom strahu od toga kako će režim reagovati. Kako navodi Aksios, SAD i Izrael saglasni su oko većine vojnih ciljeva rata, ali se stavovi razlikuju po pitanju promene režima u Iranu i količini haosa i krvoprolića koja je prihvatljiva u pokušaju da dođe do smene.

BONUS VIDEO