U Japanu je u toku investicioni talas čiji je cilj da se ponovo izgradi snažno uzdrmana domaća industrija poluprovodnika, koja je poslednjih decenija primat na svetskom tržištu prepustila tajvanskim, južnokorejskim i američkim kompanijama.
Taj val ulaganja pokrenule su dva faktora: želja da se prevlada nestašica čipova koja prouzrokuje zastoje u privredi, naročito automobilskoj industriji koja je okosnica japanskog izvoza, i pritisak Vašingtona da njegovi vojnopolitički saveznici u Aziji smanje oslanjanje na poslovanje s Kinom, postanu samodovoljni kada su u pitanju strateške sirovine i proizvodi, te doprinesu jačanju i osavremenjavanju američke industrije poluprovodnika.
Američka borba za revitalizaciju industrije poluprovodnika i smanjenje zavisnosti od Tajvana i matice Kine
Ove godine SAD su napravile pravu diplomatsku ofanzivu usmerenu na to da se obezbede investicije istočnoazijskih savezničkih zemalja putem kojih bi se proširio proizvodni kapacitet i tehnološki unapredio nivo američkih postrojenja za proizvodnju čipova, u kojoj su učestvovale najviše figure američke politike predsednik Džozef Bajden, potpredsednica Kamala Haris i predsedavajuća Kongresa Nensi Pelosi.
Ona je, čini se, donela dosta ploda, jer su giganti tajvanske i južnokorejske elektronske industrije “TSMC” i “Global vejfers”, odnosno, “Samsung elektroniks” i “SK Hajniks” obećali da će na američkom tlu izgraditi fabrike čipova i centre za njihov razvoj i testiranje ukupne vrednosti od preko 50 milijardi dolara.
Tako će udeo SAD u svetskom tržištu poluprovodnika, koji je sa 37 procenata početkom devedesetih pao na samo 12 posto danas, za otprilike pet godina ponovo osetno narasti.
Te nove fabrike i istrživački instituti drastično će umanjiti tehnološku zavisnost SAD od čipova koji se uvoze sa Tajvana, pa i iz Kine, jer mada tajvanske (i južnokorejske) kompanije proizvode ubedljivo najveću količinu čipova na svetu, veliki deo njihove proizvodnje dolazi iz fabrika koje se fizički nalaze u Narodnoj Republici Kini.
Borba Japana za stabilizaciju snabdevanja i povratak stare slave
Insistiranje američkih zvaničnika da se privrede savezničkih zemalja udalje od kineskog tržišta, posebno u strateškim oblastima kao što su napredne tehnologije koje mogu naći primenu u vojnoj industriji, čini se, donelo je rezultate i kad su u pitanju unutrašnje investicije u industriju čipova.
U Zemlji izlazećeg sunca je, na primer, pred posetu tamošnjeg ministra ekonomije Koićija Hagiude SAD u julu objavljena odluka vlade u Tokiju da domaćem proizvođaču čipova kompaniji “Kioksija”, koja je oformljena 2019. izdvajanjem iz posrnule korporacije “Tošiba” i s kojom blisko sarađuje američka firma “Vestern didžital”, dodeli pomoć u visini do 680 miliona dolara za modernizaciju i proširenje postrojenja u mestu Jokaići.
Osim toga, nakon sastanka potpredsednice Kamale Haris s predstavnicima japanske vlade i industrije u Tokiju krajem septembra, kada je ona izjavila da je Japan od suštinske važnosti za uspostavljanje stabilnog snabdevanja čipovima, saopšten je i finansijski stimulus japanske vlade u visini od oko 320 miliona dolara namenjen američkoj kompaniji “Mikron tehnolodžis” kako bi ona izgradila fabriku DRAM čipova u gradu Hirošima.
Da je reč o intenzivnom naporu da se brzo uveća obim proizvodnje čipova svedoči i nedavna vest da će japanska kompanija “Kanon”, u svetu više znana po svojim fotoaparatima i kancelarijskim aparatima, uložiti oko 345 miliona dolara kako bi otvorila novu fabriku za proizvodnju opreme potrebne za izradu čipova. Ona bi trebala da počne s radom 2025. godine u prefekturi Toćigi, nedaleko od Tokija. Reč je o fotolitografskoj opremi koja služi za utiskivanje električnih kola na silikonsku podlogu (pločice). Ta nova fabrika japanskog kolosa, čija će izgradnja početi 2023, trebalo bi da udvostruči njegove kapacitete za izradu fotolitografske opreme.
Interesantno je da “Kanon” drži oko 30 posto svetskog tržišta kada je u pitanju ta oprema i da, mada u Japanu poseduje dve fabrike za njenu proizvodnju, već čitave dve decenije nije izgradio novo postrojenje te vrste.
“Kanon” je objavio i nameru da u potpunosti preuzme kanadskog proizvođača čipova “Redlen”, koji je poznat po poluprovodnicima koji imaju primenu u medicinskim aparatima kao što su skeneri.
Takođe, uz finansijsku pomoć vlade u Tokiju, u Japanu je počeo projekt unapređenja tehnologije za proizvodnju čipova u kojem će učešće pored “Kanona”, uzeti i druga dva krupna japanska proizvođača opreme za izradu poluprovodnika “Tokio elektron” i “Skrin semikondaktor soljušonz”.
Cilj tog projekta, koji će s blizu 400 miliona zelenih novčanica podržati japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije, je da ostrvska carevina uveća svoj udeo na svetskom tržištu čipova, odnosno, povrati status koji je poslednjih decenija prepustila drugima tako što će razviti novu generaciju nano čipova, u kojima će širina između tranzistorskih kola biti samo dva nanometra.
Naime, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka svetskom industrijom čipova dominirale su japanske elektronske kompanije kao što su “NEC”, “Tošiba” i “Hitači”, koje su se u međuvremenu povukle pred ofanzivom američkih, tajvanskih i južnokorejskih firmi. Njihov pad ilustruje podatak da se broj fabrika čipova u Zemlji izlazećeg sunca smanjio sa 22 na kraju prve decenije ovog stoleća na samo devet na kraju druge.
Takođe, mada dalekoistočna carevina i dalje ima važno mesto u svetu kada je u pitanju proizvodnja opreme potrebne u industriji poluprovodnika kao što su mašine, delovi i hemikalije, njena sposobnost da kompletira ciklus proizvodnje čipova i osvaja nove tehnologije u toj oblasti se toliko umanjila da je japanska vlada prisiljena da privuče tajvanskog giganta “TSMC” da otvori fabriku u njenoj zemlji da bi bolje zadovoljila potrebe domaće privrede za poluprovodnicima i obezbedila transfer neophodnog znanja.
Upravo je odluka “TSMC”-a da zajedno sa “Sonijem” otvori novu fabriku čipova u Japanu, te u njemu uspostavi i centar za istraživanje i razvoj koji će koštati oko 170 miliona zelenih novčanica verovatno najznačajnija karika u trenutnom investicionom talasu u dalekoistočnoj carevini i vest kojoj će se naročito obradovati domaća automobilska industrija na čelu sa “Tojotom” koja je proteklih godina bila prisiljena da zbog nestašice čipova u više navrata nadole revidira svoje proizvodne planove.
Za Japan (kao i SAD) proširenje kapaciteta za proizvodnju čipova na svojoj teritoriji esecncijalno je i stoga što se u Tokiju (i Vašingtonu) strahuje da bi Narodna Republika Kina u narednih nekoliko godina mogla da vojno interveniše na Tajvanu i tako zaustavi isporuku čipova neophodnih za funkcionisanje ne samo kompjutera, pametnih telefona i drugih elektronskih aparata već i automobila i naoružanja i sa tog pacifičkog ostrva i iz tajvanskih postrojenja u matici Kini.
Jasno je da će investicioni ciklus koji je u toku pomoći da Zemlja izlazećeg sunca ublaži nestašicu čipova koja usporava razvoj njene privrede i povrati nešto od svoje stare slave u oblasti proizvodnje poluprovodnika. Međutim, za veći proboj u vrh svetskog tržišta čipova, koji su vrlo složena i za proizvodnju skupa roba, biće potrebna krupnija ulaganja koja se mere desetinama milijardi dolara kakva se sada vrše u SAD, gde će, pored već pomenutih stranih investicija, domaći “Intel” uložiti 20 milijardi u izgradnju dve nove fabrike čipova u Arizoni.
I u Južnoj Koreji, domaća kompanija “SK Hajniks” upravo je prošlog meseca najavila izgradnju novog postrojenja vrednog 11 milijardi zelenih novčanica u gradu Čengdžu. Naravno, treba pomenuti i da je tajvanski “TSMC” 2021. objavio trogodišnje mega ulaganje u proširenje svojih proizvodnih kapciteta od čak 100 milijardi dolara (koji obuhvata i pomenute investicije u SAD i Japanu).
