NABAVKA kineskih supersoničnih raketa u Srbiji ponovo je uzburkala političko-bezbednosne prilike u regionu, pa tako nakon što se Hrvatska obratila NATO zbog, kako tvrdi, narušavanja ravnoteže snaga, sličnu retoriku preuzima i Crna Gora, pozivajući se na svoje članstvo u Alijansi kao garant bezbednosti.
Foto: Vikipedija
U međuvremenu, deo medija u Bosni i Hercegovini dodatno podiže tenzije optužbama na račun predsednika Srbije, predstavljajući ga kao “Putinovog učenika” – pa se čini da je u regionalnoj areni danas najvažnije da “meta” bude Srbija nego što se zaista meri domet raketa.
Još zanimljivije, u prvi plan sve manje izbija pitanje šta je tačno nabavljeno, a sve više – od koga. Jer, dok bi isto naoružanje iz zapadnih arsenala verovatno bilo dočekano kao legitimno jačanje odbrane, činjenica da dolazi iz Kine i Rusije pretvara ga u politički problem prvog reda.
Sve pršti u Zagrebu
PREDSEDNIK Hrvatske Zoran Milanović kritikovao je ministra odbrane Ivana Anušića da je od premijera Andreja Plenkovića “utajio” informaciju o najnovijem naoružanju Srbije iako je za to, kao je sam priznao, saznao pre nekoliko meseci. Milanović je Plenkoviću zamerio i to što je tužakao Srbiju NATO i poručio mu da bi kad već “denuncira Srbiju, trebalo da raskine i saradnju sa Izraelom, koji Beogradu prodaje oružje”.
Prvi čovek Sabora Gordan Jandroković poručio im je da se uozbilje, jer je i situacija “u susedstvu i svetu ozbiljna”, i da umesto zabave, neodgovornih izjava, jeftine unutrašnjopolitičke bitke treba da sednu, odgovorno vodimo politiku i zaštite interes Hrvatske.
Reakcija iz Brisela dodatno je ogolila suštinu – Evropska unija nije ulazila u tehničke detalje samog naoružanja, već je poručila da Srbija mora da pravi “jasne strateške izbore” na svom evropskom putu, uz upozorenje da treba izbegavati zavisnosti koje nisu u skladu sa tim ciljem. Drugim rečima, poruka nije bila usmerena toliko na rakete i na to što imaju domet veći od 350 kilometara – što je najviše i zabrinulo komšije – koliko na njihov politički i geopolitički kontekst.
Povodom naoružavanja Srbije, iz kabineta crnogorskog predsednika Jakova Milatovića saopšteno je da je ova zemlja “deo najjačeg sistema kolektivne bezbednosti na svetu, čime su učvršćene njena bezbednost i stabilnost”. Poručili su i da Crna Gora, ujedno, neguje dobrosusedske odnose sa svim zemljama u okruženju, svesna da su međusobno poverenje i saradnja ključni preduslovi trajnog mira i razvoja.
Analitičar i istoričar Srđan Graovac kaže, za “Novosti”, da iako su zemlje Zapada, članice NATO, kao i ovaj sam pakt uvek stava da poštuju politiku vojne neutralnosti Srbije, suština je da su tom politikom duboko nezadoljni:
– Oni žele da se Srbija svrsta na njihovu stranu i da na taj način i geopolitički i bezbednosno zaokruže čitav ovaj prostor kao isključivo njihovo dvorište. Samim tim, svaka informacija da je Srbija kupila oružje od bilo koje druge zemlje, a da nije članica NATO, kod njih izaziva nezadovoljstvo, bes i nervozu, i to smo mogli videti i sada.
Naš sagovornik smatra da su svi pritisci na Srbiju, koji dolaze ne samo iz određenih zapadnih centara moći, već i iz regionalnih, i te kako sinhronizovani.
