Турски ток је тренутно једини гасовод којим руски гас стиже у Европу. Један крак води ка Турској, а други пролази преко Бугарске и Србије ка Мађарској, одакле се повремено снабдева и Словачка. Сваки проблем на овој траси може имати шире последице
Говорећи о ситуацији у околини Кањиже, председник Савеза енергетичара Никола Рајаковић је истакао да је реч о инфраструктури од виталног значаја.
“Таква инфраструктура, која је од виталног значаја за снабдевање гасом, представља приоритет број један како са аспекта енергетике, тако и са аспекта безбедносних изазова”, наводи Рајаковић.
Подсећа да су се у прошлости већ дешавали велики поремећаји у снабдевању гасом, укључујући рушење “Северног тока” и прекид транзита кроз Украјину, те додаје да је “Турски ток”, односно “Балкански ток”, остао кључни систем за снабдевање.
“Турски ток, или како га понекад зовемо кроз Србију Балкански ток, са капацитетом од петнаест милијарди кубних метара гаса годишње, остаје изузетно важан инфраструктурни пројекат. Без њега функционисање гасне привреде, па и целокупне енергетике, долази у велико питање. Дакле, критично је”, наводи Рајаковић.
Енергетика и геополитика
Он је указао да је енергетика готово увек повезана са геополитичким тензијама и сукобима, додајући да је енергетика често и узрок конфликата.
“Енергетика је прва на удару када почну велика геополитичка превирања, јер вода, храна и енергија представљају виталне функције за свако друштво и за сваку заједницу. У таквим околностима угроженост малих заједница и држава, као што је Србија, још је израженија”, наводи Рајаковић.
Глобална криза и утицај на Европу
Према његовим речима, глобална енергетска криза је већ продубљена ратом на Блиском истоку, што утиче како на тржишта гаса и нафте, тако и на електроенергетски систем.
Он објашњава да је читав енергетски систем повезан и функционише као целина: електроенергетика, нафтни и гасни сектор, као и производња из угља међусобно су условљени.
Како истиче, сваки поремећај у једном сегменту неминовно се преноси и на остале. Наводи да је Европа пре неколико година производила око 30 одсто електричне енергије из гаса, док је тај удео данас смањен на око 15 процената, што значи да је зависност мања, али и даље значајна.
Због тога, додаје, поремећаји у снабдевању гасом и нагли раст цена, који је у последњим недељама достигао око 70 одсто – директно утичу на производњу струје, тржиште електричне енергије и доводе до раста цена у ширем енергетском сектору.
Угаљ као краткорочна резерва
Говорећи о повратку угља, Рајаковић каже да краткорочно термоелектране остају важна резерва.
“Краткорочно, термоелектране на угаљ увек ће служити као стратешка резерва и помагати у функционисању електроенергетског система. Међутим, дугорочно гледано, угаљ ће у наредним деценијама постајати све мање значајан и све мање утицајан у производњи електричне енергије”, објашњава он.
Уштеда енергије кључ за стабилност и цене струје
На крају, Рајаковић је поручио да је енергетска ефикасност и даље кључна.
“Морамо јачати”, истиче, уз напомену да је “и даље најјефтинији мегават-сат онај који се кроз енергетску ефикасност реализује, односно уштеди”.
Цело гостовање Николе Рајаковића можете погледати у видеу на почетку текста.
