PA JE L’ REALNO?! Komšije nam OTELE SVINJOKOLJ pred nosom: Zvanično ga proglasili za SVOJE kulturno blago, Srbi u šoku ne veruju šta čitaju!

Kad na ovim prostorima pomenete reč “svinjokolj”, prva asocijacija su kazani, čvarci, vruća rakija i puna avlija komšija koje su došle da pomognu. Zato je vest koja je stigla iz Slovenije u prvi mah mnoge zatekla – komšije su zvanično uvrstile tradicionalni zimski svinjokolj u svoj Nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine.

Međutim, iza ovog zvučnog poteza ne stoji nikakva “krađa tradicije”, već izuzetna ideja da se od zaborava sačuvaju stari narodni običaji koji polako nestaju pod naletom modernog doba.

Čvarci, kobasice i spajanje generacija – zašto su “koline” ušle u istoriju?

U slovenačkom registru kulturne baštine ovaj običaj je zavodljiv pod tradicionalnim nazivom “koline”. Kako se navodi u zvaničnom obrazloženju, nadležni su prepoznali da ovo nije samo obično spremanje hrane za zimu, već duboko ukorenjena porodična i društvena tradicija.

Svinjokolj u slovenačkim selima već vekovima jača komšijske i rodbinske veze, stvara neprikosnoven osećaj zajedništva i omogućava da se starovremenska znanja, veštine i vrednosti prenose s kolena na koleno. Zvuči poznato, zar ne? Iako se sličan scenario svake zime odvija širom Balkana, Slovenci su prvi odlučili da na ovaj narodni običaj stave zvanični pečat države.

Planine su im u krvi: Od skijanja do kultnih domova

Pored čvaraka i porodičnih okupljanja, na novoj listi slovenačkog zaštićenog blaga sasvim očekivano su se našli planinarenje i alpinizam. Za narod kojem je odlazak u planine deo lične karte, ovo je samo prirodan sled okolnosti.

Zaštita planinarenja obuhvata celokupnu kulturu – od održavanja staza, rada planinarskih društava i čuvenih domova na vrhovima, pa sve do vrhunskog alpinizma. To podrazumeva savladavanje najtežih stena, lednika i snežnih uspona, skijaško planinarenje, ali pre svega duboko poštovanje prirode, vrhunsku tehničku pripremljenost i planinsku etiku.

Uskršnji spektakl: Kad drvene čegrtaljke zamene crkvena zvona

Najzanimljiviji novajlija na listi slovenačke baštine jeste drevna uskršnja tradicija sviranja čegrtaljki, koja se najviše čuva u opštini Tržič još od 19. veka.

Običaj nalaže da, pošto crkvena zvona “ćute” u znak žalosti od Velikog četvrtka do Velike subote, svirači izlaze na ulice sa specifičnim, bučnim drvenim instrumentima – čegrtaljkama. Prolazeći gradom i praveći veliku buku, oni po starom verovanju “objavljuju patnju i smrt Isusa”, čuvajući običaj koji fascinira i prolaznike i turiste.

Ljubljana je ovim potezom očitala lekciju regionu o tome kako se institucionalno čuva sopstvena tradicija. A nama ostaje jedno zanimljivo pitanje – kada ćemo mi na sličan način zaštititi našu šumadijsku rakiju, pirotsku peglanu kobasicu ili srpski zimski svinjokolj?