Slovenija znanjem podržava razvoj zemalja Zapadnog Balkana

Zapadni Balkan ostaje jedno od ključnih spoljnopolitičkih i razvojnih područja Slovenije. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Republike Slovenije u regionu gradi dugoročna partnerstva zasnovana na znanju, solidarnosti i zajedničkim evropskim vrednostima.

Rezolucija o međunarodnoj razvojnoj saradnji, usvojena u slovenačkom parlamentu, definiše region kao prioritet, što potvrđuju i brojke. Slovenija je 2024. godine državama Zapadnog Balkana namenila 21,7 miliona evra, odnosno skoro polovinu ukupno raspoložive bilateralne razvojne pomoći. Najveći deo sredstava dobile su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija.

Razvojna podrška nije fragmentirana, već je usmerena na oblasti u kojima se prepoznaju dugoročni efekti. Projekti obuhvataju zaštitu životne sredine i održivo upravljanje pijaćom vodom, jačanje javnih finansija, kao i obuku državnih službenika za usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, pri čemu se poseban naglasak stavlja na rodnu ravnopravnost. Crna Gora i Severna Makedonija imaju status programskih zemalja, sa kojima se sprovode višegodišnji programi saradnje koji obezbeđuju stabilnost i kontinuitet.

Ministarstvo svake godine prati oko 80 projekata, od kojih se polovina realizuje u regionu Zapadnog Balkana. U 2025. godini sufinansiralo je 24 projekta preko specijalizovanih institucija i nevladinih organizacija, kao i dodatne projekte preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. U saradnju su uključeni i slovenački stručnjaci, koji svoja znanja i iskustva prenose neposredno na teren. Samo u oblasti tehničke pomoći u procesu približavanja evropskom zakonodavstvu učestvovao je 31 slovenački ekspert.

Projekti koji menjaju svakodnevni život

Efekti razvojne saradnje vidljivi su u konkretnim primerima. U Žabljaku, u Crnoj Gori, završena je izgradnja deponije građevinskog otpada, koja se nadovezuje na prethodne slovenačke investicije u postrojenje za sortiranje. Povećani su kapaciteti za odvojeno sakupljanje i preradu otpada, unapređeni su uslovi za zaštitu životne sredine i razvoj održivog turizma. U realizaciji projekta učestvovali su slovenački stručnjaci i kompanije koje su obezbedile savremena tehnička rešenja.

U Bosni i Hercegovini Slovenija je, nakon razornih poplava, obnovila bunare i osnovnu školu, te započela pripreme za izgradnju novog vrtića. Humanitarna pomoć obuhvatila je i podršku domaćinstvima, kao i upućivanje stručnjakinje koja je, kroz prenos slovenačkih iskustava, pomogla u korišćenju sredstava iz Fonda solidarnosti Evropske unije.

U Severnoj Makedoniji, uz podršku Slovenije, 50 porodica dobilo je stručnu i materijalnu pomoć u oblasti pčelarstva; uređen je park medonosnog bilja, a žene i mladi osposobljeni su za preradu meda i pčelinjih proizvoda. Sredstva iz Slovenačkog klimatskog fonda takođe podržavaju energetsku obnovu domaćinstava i razvoj e-mobilnosti u Crnoj Gori, što neposredno doprinosi kvalitetu života.

Ovakvi projekti jačaju poverenje među državama i doprinose stabilnosti šireg regiona. Za Sloveniju to znači jačanje njene razvojne uloge i predstavlja investiciju u bezbedno, povezano i ekonomski dinamično susedstvo.

Pametna fabrika gde nastaje najvrednija valuta današnjice

Jedan od simbola novog razvojnog pravca jeste pametna fabrika SMIC u Novom Sadu. U gradu sa snažnom univerzitetskom tradicijom nastaje centar u kojem mladi iz zemalja Zapadnog Balkana razvijaju znanja iz oblasti robotike, veštačke inteligencije i digitalnih blizanaca. Projekat su finansijski podržali Ministarstvo privrede, turizma i sporta Republike Slovenije i organizacija UNIDO, dok strateški razvoj vodi Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Republike Slovenije.

Centar povezuje akademsko znanje i industrijsku praksu. Pod mentorstvom slovenačkih stručnjaka, među kojima je i prof. dr Niko Herakovič sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, u region se prenosi model saradnje između univerziteta i privrede. Mladi inženjeri rade u okruženju uporedivom sa najnaprednijim evropskim laboratorijama i povezuju se sa kompanijama koje u regionu stvaraju visoku dodatu vrednost.

SMIC istovremeno predstavlja i priliku za slovenačke kompanije, koje u ovom centru pronalaze partnere i razvojne projekte. Time se jača ekonomska saradnja, a mladim stručnjacima pruža se razlog da svoju budućnost grade u sopstvenom regionu. Znanje postaje zajednička valuta Zapadnog Balkana, a diplomatija most koji otvara vrata dugoročne saradnje.

Posebno mesto u slovenačkoj razvojnoj saradnji na Zapadnom Balkanu zauzima oslobađanje od plaćanja školarine za studente iz partnerskih zemalja ovog regiona. Ovom merom mladima se otvaraju vrata slovenačkih univerziteta i omogućava da deo svog studijskog puta provedu u okruženju u kojem, pored znanja, stiču i širinu, samopouzdanje i dragocena međunarodna iskustva. U predavaonicama i laboratorijama upoznaju savremene pristupe, razvijaju stručne kompetencije i grade trajne veze.

Oslobađanje od plaćanja školarine jedan je od ključnih stubova slovenačke razvojne saradnje u regionu i važan deo zvanične razvojne podrške. Visok udeo sredstava namenjenih obrazovanju ukazuje na jasan fokus na dugoročne efekte, jer održivi razvoj najlakše jača tamo gde ima oslonac u znanju, mogućnostima i poverenju među ljudima.