Hiljade demonstranata protestovalo je u Vašingtonu protiv izabranog predsednika Donalda Trampa, dva dana pre njegove inauguracije
Ženski marš je ostao ključni deo otpora Trampovoj politici u godinama koje su usledile, ali nijedan od narednih marševa nije dosegao istu veličinu kao prvi
Blic
Hiljade demonstranata, uglavnom žena, izašli su na ulice Vašingtona kako bi protestovali protiv izabranog predsednika Donalda Trampa, dva dana pre njegove inauguracije.
Narodni marš – ranije poznat kao Ženski marš – protest je koji se održava svake godine od 2017. godine. Koalicija grupa organizovala je ovaj pokret sa ciljem suprotstavljanja „Trampizmu“, prema navodima na zvaničnom sajtu marša. Manji protesti protiv Donalda Trampa održani su i u Njujorku i na zapadnoj obali, u Sijetlu.
Blic preporučuje
Ove demonstracije poklopile su se sa Trampovim dolaskom u prestonicu SAD, gde će prisustvovati nizu događaja, pred zakletvu koju će položiti u ponedeljak.
Manje učesnika nego ranije
Ovogodišnji Narodni marš u Vašingtonu okupio je manji broj ljudi nego prethodnih godina. Organizatori su očekivali 50.000 učesnika, ali se pojavilo oko 5.000 ljudi.
Foto: Kyodo/Newscom / Profimedia
Foto: Kyodo/Newscom / Profimedia
Demonstranti su se okupili u tri parka pre nego što su marširali do Linkolnovog memorijala, gde je održan glavni skup.
Razlozi za protest
Prema navodima sa zvaničnog sajta marša, organizacione grupe predstavljaju različite identitete i imaju različite ciljeve, uključujući klimatske promene, imigraciju i prava žena. Žene koje su se okupile u Vašingtonu navele su različite razloge za svoje učešće.
Jedna od učesnica, Bruk, rekla je da je došla kako bi izrazila podršku pravu na abortus.
„Zaista nisam zadovoljna načinom na koji je naša zemlja glasala“, rekla je. „Tužna sam što smo se ponovo odlučili za predsednika koji nas je već izneverio i što nismo izabrali žensku kandidatkinju.“
Druga demonstrantkinja, Kajla, opisala je svoje emocije kao mešavinu besa i tuge.
„Iskreno, besna sam, tužna i preplavljena osećanjima“, rekla je.
Istorija Narodnog marša
Prvi Narodni marš održan je nakon što je Tramp pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton 2016. godine.
Žene su pozvale na protest dan nakon Trampove inauguracije 2017. godine, a stotine hiljada ljudi širom zemlje odazvale su se pozivu.
Pokret se proširio izvan Vašingtona, sa milionima žena širom SAD koje su nosile transparente protiv Trampa i roze pletene „pussy hats“ kape – referencu na Trampove uvredljive komentare o ženama koji su procureli u javnost.
Ženski marš je ostao ključni deo otpora Trampovoj politici u godinama koje su usledile, ali nijedan od narednih marševa nije dosegao istu veličinu kao prvi.
Trampove pripreme za inauguraciju
Tramp je stigao u Vašington u subotu kako bi započeo proslavu inauguracije privatnim događajem sa vatrometom u njegovom golf klubu u predgrađima Virdžinije.
Reakcije na proteste
Organizatori marša istakli su da im je cilj suprotstavljanje Trampu kroz „proverene strategije protiv autokrata“.
Manja grupa Trampovih pristalica okupila se kod Vašingtonskog spomenika. Kada su demonstranti primetili muškarce sa crvenim kapama „Make America Great Again“, jedan od lidera protesta prišao je s megafonom uzvikujući: „Nema Trampa, nema KKK.“
Jedan od muškaraca, Timoti Volis, izjavio je da su on i njegovi prijatelji tek kupili kape od uličnog prodavca.
„Protestanti imaju pravo da demonstriraju, ali iskreno, zbunjen sam ovom ogorčenošću,“ rekao je Volis, 58-godišnjak iz Ajdaha.
Povratak veteranki protesta
Jedna od učesnica, Suzi, došla je iz San Franciska kako bi se pridružila sestri Ani, koja živi u blizini Vašingtona. Obe su učestvovale u prvom Ženskom maršu 2017. godine i ponovo su došle sa svojim roze kapama.
Suzi se prisetila ogromnih gužvi iz 2017. godine i izrazila nadu da će se ljudi i dalje boriti protiv Trampove politike.
„Ovoga puta ulozi su još veći,“ rekla je. „Tramp je sada još hrabriji, a bogataši i tehnološki lideri mu se klanjaju.“
Ana je priznala da su demonstranti „izvan dodira“ sa velikim delom Amerike, jer je Tramp pobedio u svih sedam ključnih država i osvojio većinsku podršku.
Ali dodala je: „Još smo ovde i nastavićemo da se borimo.“