Zaboravite IT, ovo je posao budućnosti: Plata ovih servisera ide i do 150.000 evra, a radnike ne mogu da nađu ni “lupom”

U eri masovnih otpuštanja u tehnološkom sektoru, jedno zanimanje se izdvaja kao potpuno sigurno i neverovatno profitabilno. Dok mnogi strahuju od veštačke inteligencije, serviseri liftova postali su najtraženiji kadar na svetskom tržištu rada, a njihove plate premašuju mnoga kancelarijska zanimanja.

Plata i do 158.000 dolara godišnje

Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada, serviseri i instalateri liftova nalaze se na samom vrhu platne skale kada su u pitanju zanatski poslovi.

Prosečna godišnja zarada u ovoj industriji iznosi oko 109.820 dolara, dok oni najiskusniji (u 90. percentilu) zarađuju čak 158.890 dolara.

Ove cifre su daleko iznad prosečne plate u SAD, koja iznosi oko 69.770 dolara, ali i iznad proseka u građevinskom sektoru gde je plata oko 65.360 dolara. Čak i nadzornici u građevini zarađuju manje, u proseku oko 86.450 dolara, što servisere liftova čini pravom “elitom” među zanatlijama, piše Biznis insajder.

“Ne možemo da ih zaposlimo dovoljno brzo”

Džudi Marks, izvršna direktorka kompanije Otis, koja je gigant u industriji liftova, ističe da potražnja za ovim profilom nikada nije bila veća. Njena kompanija trenutno zapošljava oko 45.000 mehaničara, ali Marks tvrdi da ih ne mogu naći dovoljno brzo kako bi odgovorili na zahteve tržišta, .

Od 2020. godine broj terenskih stručnjaka u kompaniji Otis porastao je za 12,5%, a predviđa se da će potražnja za ovim zanimanjem rasti brže od proseka za sva ostala zanimanja u narednoj deceniji. Posebno je kritično na tržištima poput Japana, gde bum u renoviranju starih zgrada i nova gradnja stvaraju ogroman pritisak na tržište rada.

Zašto ih roboti ne mogu zameniti?

Jedan od glavnih razloga zašto je ovaj posao toliko siguran jeste činjenica da veštačka inteligencija i automatizacija ne mogu lako da zamene ljudski rad u ovom sektoru. Servisiranje liftova zahteva godine obuke i specifičan fizički rad koji roboti još uvek ne mogu da izvedu.

“Ovo je zaista zanatska veština”, poručila je Marks, dodajući da su ljudi neophodni jer je industrija strogo regulisana u većini zemalja. Zanimljivo je da radnici u ovoj struci ostaju decenijama – kompanija Otis ima podjednak broj radnika sa iskustvom do pet godina i onih koji su u firmi više od 30 godina.

Besplatan fakultet kao bonus za radnike

Kompanije se na sve načine bore da privuku mlade, pa tako Otis nudi programe naukovanja (apprenticeship) koji počinju već od 18. godine života.

Program traje četiri godine, tokom kojih radnici danju rade kao pomoćnici, a noću pohađaju specijalizovanu školu, dok ne steknu status majstora (journeyman).

Kao dodatni podsticaj, kompanija Otis nudi i plaćenu školarinu za fakultet. “Ako dođu da rade za nas, platiću im ako žele da idu na koledž”, izjavila je direktorka Marks.

Ovakvi uslovi čine zanatske poslove sve privlačnijim za nove generacije, a podaci pokazuju da je građevina bila najbrže rastuća industrija za diplomce u poslednjih nekoliko godina.