TRAMP NEĆE POSLATI AMBASADORA U BEOGRAD JOŠ GODINU DANA?! Ovo su razlozi što Srbija 11 meseci nema američkog ambasadora

Srbija od januara 2025. godine čeka imenovanje novog američkog ambasadora. Upravo u tom periodu političke tenzije su porasle, a sankcije SAD uvedene kompaniji NIS preusmerile su pažnju javnosti na stanje odnosa dve države. Dok jedni smatraju da odsustvo ambasadora otežava komunikaciju, drugi veruju da ključni procesi ne zavise od toga.

Sagovornik Blic TV, dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, objašnjava kako to što Tramp godina ne šalje ambasadora izgleda iz diplomatskog i geopolitičkog ugla.

Odsustvo ambasadora nije presedan

U javnosti se često postavlja pitanje da li je neobično da američka ambasada u Beogradu već skoro godinu dana nema ambasadora. Cvetićanin smatra da ovakva situacija nije neuobičajena za vreme globalnih potresa, kada Vašington svoje kapacitete usmerava na prioritetne tačke.

– Nije neobično s obzirom na to da živimo u veoma dinamičnim geopolitičkim vremenima, gde Amerika mora da se posveti nekim prioritetima, rekao bih da ovo nije neobično. Ovo ne treba da shvatamo mi u Srbiji kao neki smak sveta zato što postoje drugi sistemi i kanali komunikacije između dve države – počeo je Cvetićanin svoje izlaganje, te se nadovezao na moguće razloge:

– Možda Americi u ovom momentu i ne treba ambasador, ni u Beogradu, ni u BiH, ni u Prištini, da mogu da budu fleksibilni, a pogotovo im ne treba ambasador sa tako punim i jakim mandatom kao Mark Brnović.

Ambasador ne bi promenio situaciju sa NIS-om

Kako se u javnosti spekuliše da bi imenovanje ambasadora SAD moglo da utiče na razgovore o sankcijama NIS-u, Cvetićanin takvu percepciju odbacuje. On navodi da se ključna komunikacija oko strateških pitanja odvija kanalima koji ne zavise od ambasadora.

– Ambasador ne bi nužno pospešio taj proces i naivno je misliti da, ako bi to bio Mark Brnović, koji je našeg porekla, da bi on mogao puno da promeni, oko NIS-a, zato što je to strateška stvar.

Naš status zavisi od dve stvari

SAD trenutno drže otpravnike poslova ne samo u Beogradu, već i u Sarajevu i Prištini. Cvetićanin ističe da je to rezultat činjenice da Vašington Balkan namerno ostavlja “nedefinisanim”, dok se vode mnogo veći globalni procesi.

– Dok ne definišu šira pitanja, prvenstveno odnos Amerike i Kine, ali i odnos Amerike i Rusije koji nas kači direktno i sve sa NIS-om je direktna posrednica tog odnosa. U okviru tog odnosa kako će se rešiti pitanje Ukrajine, gde smo mi definitivno jasan podskup. I konačno, odnos Amerike prema Evropi.

Napominje i da sama neizvesnost stanja rata u Ukrajini sprečava zapadne sile da donesu jasne odluke o Balkanu, te da se samim tim ne zna kakav će biti ruski uticaj na Balkanu.

Naš status, kako kaže Cvetićanin, zavisiće od toga kako će se rešiti dva odnosa.

• Amerika i Rusija, gde je Ukrajina u centru tog odnosa
• Amerika i Evropske unija

Balkan na pauzi

Cvetićanin ocenjuje da je ceo region stavljen “na pauzu”, jer velike sile trenutno nisu spremne da otvaraju novo krizno žarište.

– Sada je Evropa na potezu. Svi čekaju i niko ne želi da rizikuje u ovom momentu sa Balkanom. Ne žele ni Amerikanci, ni Rusi, ni Evropljani, ni Turci, a Kinezi tek nikad nisu bili skloni riziku. Zašto? Zato što niko ne zna šta bi bilo ako bi se Balkan trenutno otvorio.

Bez ambasadora još godinu dana?

U Srbiji se dugo gajila nada da bi administracija Donalda Trampa mogla voditi mekšu politiku prema Beogradu, naročito nakon što su sankcije NIS-u ranije više puta odlagane. Međutim, sada se i to iščekivanje preokrenulo u razočaranje.

– Smatram da je potpuno nerealno da dobijemo ambasadora do sredine sledeće godine. Neki najraniji rok u kojem bi oni mogli da dođu je kraj sledeće godine, kad se održe izbori za članove Kongresa u Americi u novembru. Moje predviđanje je da nakon tih izbora za članove Kongresa kreće selekcija – šta će biti na širem geopolitičkom planu i kakva Evropa treba Americi.

Šta Srbija treba da radi u ovakvoj situaciji

Na kraju razgovora, Cvetićanin poručuje da je za Srbiju najvažnije da bude racionalna, informisana i ozbiljna, bez dramatičnih, tabloidnih tonova u javnosti.

– Za nas su ključne trenutno dve stvari. Prvenstveno da se uozbiljimo. Da ne dajemo te izjave bombastične, tabloidne, tipa maltene filmske i da ne pravimo od ovoga rijaliti. Druga stvar je da prikupimo prave informacije šta se dešava na tim širim frontovima preko naših mreža koje ima naša spoljna politika. Mi ne možemo smatrati da je Amerika zapostavila Balkan, ali ga je stavila na pauzu dok ne reši neke šire probleme, te šire i značajnije i za nju i za čitav svet, rešava sa većim silama.