Građevina prednjači: Srbija i ovog leta “uvozi” radnike iz Azije, evo gde ih najviše radi

Dok naši konobari i kuvari odlaze na more da zarade više, Srbija istovremeno uvozi radnike iz Kine, Indije, Nepala i drugih zemalja kako bi popunila manjak u građevini i na njivama. Evo gde ih ima najviše i kolike su dnevnice.

Dok najveći broj sezonaca iz Srbije odlazi u zemlje koje izlaze na Jadransko more kako bi radili u ugostiteljstvu i turizmu, Srbija najveći broj radnika iz inostranstva angažuje u građevini.

Domaća građevina uvozi radnike iz Azije

Kako za “Blic” potvrđuje Miloš Turinski, PR Infostuda, u Srbiji će i ove sezone, što je već višegodišnja praksa, najveći broj sezonskih radnika “uvesti” građevinski sektor.

– Iako se obavlja tokom cele godine, ovaj privredni sektor delom svrstavamo u sezonski, s obzirom na to da se najviše gradi tokom proleća, leta i dela jeseni. Potražnja za radnicima u građevini je i dalje najveća, a i dalje najviše uveženih radnika dolazi iz Azije – priča Turinski.

Što se stranih sezonaca tiče, nije se promenila ni struktura zemalja iz kojih dolaze – najviše ih je iz Kine, Indije i Turske, a potom iz Nepala i Šri Lanke.

Za sezonce iz inostranstva niže dnevnice nego za naše građevince

Ono u čemu razlika, jeste visina dnevica za sezonske radnike u građevini. Naši državljani, prosti pomoćni radnici, mogu zaraditi od 4.500 do 6.000 dinara, majstori od 75 do čak 100 evra, a najplaćeniji keramičari od 15 do 20 evra po kvadratu.

Stranci, iako mahom kvalifikovani radnici i stručnim da obavljaju ono što posao iziskuje, mogu da računaju na niže dnevnice – pomoćni radnici se plaćaju 40, a majstori 60 evra.

– U građevini najveći broj sezonskih radnika iz inostranstva je angažovan tamo gde se najviše gradi, a to je dominantno na području Beograda. Takođe, angažuju ih i poslodavci u domaćim turističkim centrima koji šire svoje smeštajne kapacitete – navodi Turinski.

U poljoprivredi takođe najviše sezonaca iz Azije

Sledeća privredna grada po broju angažovanih stranih radnika jeste poljoprivreda u kojoj već godinama ne mogu svi poslovi da se popune domaćim radnicima zbog izuzetno nepovoljne demografije u selima.

– A pošto mladi nisu toliko zainteresovani da obavljaju te poslove, zbog rada preko celog dana, putovanja u drugo mesto i odvajanja od porodice, iako dnevnice jesu dosta dobre, mnoga domaćinstva se opredeljuju za angažovanje sezonaca iz inostranstva – objašnjava naš sagovornik.

Među strancima u poljoprivredi, kao i u građevini, najviše ima Kineza, ali se kao sezonci pojavljuju i državljani Pakistana, Bangladeša, Kube i Rumunije. Najviše ih je među beračima voća, pa su ravnomerno raspoređeni u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji, a nešto manje u Vojvodini.

Ovogodišnje dnevnice u poljoprivredi, po do sada objavljenim oglasima poljoprivrednih gazdinstava, kreću se od 5.000 do 7.000 dinara, a uz dnevnicu poslodavci mahom nude i sva tri obroka i smeštaj.

Najmanje uvoznih radnika u ugostiteljstvu

Miloš Turinski kaže da je najritičnije u ugostiteljstvu Srbije, ali je zanimljivo da je tu najmanje uvoza sezonaca iz inostranstva.

– Mi smo generalno deficitarna zemlja u ugostiteljstvu, pa onda na postojeći deficit dobijete i dodatni deficit kada tokom letnje većina naših kvalifikovanih radnika ode sezonski da radi na Jadran. “Rupu” popunjavaju najčešće mladi angažovani preko omladinskih zaduga, koji imaju pauzu u učenju i studijama i žele dodatni džeparac tako što će u ugostiteljstvu raditi dva-tri meseca – kaže PR Infostruda.

Dnevnice za najtraženije konobare se tako kreću od 2.400 do 2.600 dinara, dok kuvari mogu zaraditi od 4.800 do 5.000 dinara dnevno.

Osnovna prepreka zašto je u domaćem ugostiteljstvu malo sezonskih radnika iz inostranstva, po njegovim rečima, jeste nepoznavanje kontakta – ovaj posao, naime, zahteva direktan kontakt sa ljudima.