Ovaj program i penzionerima i mladima rešava stambenu krizu: Evo kako funkcioniše u nemačkim gradovima i koji su uslovi

Čak i u Majncu, glavnom gradu pokrajine Rajna-Palatinat, važi pravilo: ko ima krov nad glavom, trudi se da ga zadrži – čak i ako stan više ne zadovoljava njegove potrebe. Sve manje ljudi se seli u grad sa nešto više od 220.000 stanovnika.

Komunalno stambeno preduzeće Majncer Vonbau upravlja sa oko 11.000 stanova. „Trenutno se mesečno otkazuje samo između 45 i 55 stanova“, kaže direktor Roman Beker. Stopa promene zakupaca pala je ispod šest procenata, što ukazuje na to da je tržište iznajmljivanja stanova gotovo potpuno stalo, piše “Dojče Vele”.

Pored toga, u Majncu se gradi premalo novih stambenih objekata, pa su šanse za one koji traže stan sve gore.

Novi stan, stara kirija

Vonbau Majnc je stoga pokrenuo novi program pod nazivom „Budućnost kod kuće 55+“. Stariji ljudi kojima je potrebno manje prostora, jer su im se deca u međuvremenu odselila, menjaju svoje velike stanove sa mladim porodicama.

Ključna stvar: „Mi smo jedna od retkih stambenih kompanija u Nemačkoj koja garantuje stanarima da će, kada se presele u manji stan, prethodna cena zakupnine (Kaltmiete) ostati ista i dodatno plaćamo bonus za selidbu od 1.500 evra“, objašnjava Beker.

Na primer: četvorosoban stan od 85 m² sa zakupninom od 850 evra može se zameniti za dvoiposoban stan od 65 m² sa zakupninom od 650 evra, što donosi godišnju uštedu od 2.400 evra.

Pored toga, manja kvadratura znači manje troškove za grejanje, struju i drugo.

Smanjenje prostora bi trebalo da se isplati

Stambena kompanija iz Majnca je ovim konceptom unapredila raniji model. Pet godina je postojao „Program zamene stanova za starije osobe“, ali bez značajnijeg uspeha.

Glavni problem: nakon selidbe iz stana u kojem ste dugo živeli, cena po kvadratnom metru novog i manjeg stana često je bila znatno veća. Zadržavanje stare kirije, na primer u novom malom stanu, može značiti uštedu od nekoliko hiljada evra godišnje.

Pored toga, novi stan se isporučuje renoviran i sa malo ili bez barijera. Takođe, ne plaćaju se dvostruke kirije i ne važi uobičajeni otkazni rok.

Pilot projekat započet

Procenjuje se da bi se oko 2.700 starijih stanara, odnosno penzionera moglo preseliti u manji prostor, dok s druge strane, oko hiljadu porodica bezuspešno traži četvorosobne stanove. Kompanija trenutno kontaktira potencijalne kandidate. Planirano je da projekat traje 24 meseca i da obuhvati 100 stanova.

“Wohnbau Mainz” nema finansijske koristi od ovoga. „Ovo radimo jer kao komunalno preduzeće imamo i socijalni zadatak“, dodaje Beker.

Ko blokira stambeni prostor, osim seniora?

Rajner Braun je pažljivo proučio model iz Majnca. On je predsednik upravnog odbora privatnog instituta Empirica iz Berlina, koji se finansira izradom studija za klijente kao što su banke, osiguravajuća društva, ministarstva i udruženja iz građevinskog sektora.

„Problem u svim atraktivnim velikim gradovima je što su postojeće kirije, zbog regulacije cena, daleko ispod stvarne tržišne vrednosti“, kaže Braun.

On kaže da ne samo stariji ljudi ostaju u starim stanovima, već i ljudi koji menjaju mesto stanovanja. „Oni ne otkazuju stan jer bi se mogli vratiti nakon probnog rada u drugom gradu – i onda ne bi našli ništa pristupačno.

Postojeći ugovori su postali neka vrsta hartija od vrednosti čija će vrednost sigurno rasti“, smatra Braun.

Braun pominje još jednu grupu koja doprinosi nestašici: „To su ljudi stariji od 40 godina, često razvedeni, uglavnom urbani intelektualci, koji su u vezi, ali i dalje žive odvojeno“, objašnjava on.

Takvo domaćinstvo može sebi da priušti dva stana ne samo zbog visokih prihoda, već pre svega zbog niskih kirija prema starim ugovorima. Oboje znaju – u slučaju raskida, više ne bi našli uporediv stan.

Zato Braun ne vidi koncept za budućnost u modelu iz Majnca. „Naravno, isplati se učesnicima u razmeni. Ali model se bori samo protiv simptoma, a ne protiv korena problema“.

Naprotiv: ako bi se ideja masovno primenila, nedostajao bi kapital za novu gradnju ili rehabilitaciju, smatra stručnjak i ističe:

„Visoke zakupnine u novim ugovorima imaju dva uzroka: visoke troškove i nestašice. Država i opštine su zajednički odgovorne za oba, jer one postavljaju pravila za gradnju i stalno ih pooštravaju“.

(Izvor: Dojče Vele)