PUTIN: Kratka biografija kao recept dugovečnosti

LENjINGRAD je iz Drugog svetskog rata izašao kao grad koji je preživeo nacističku okupaciju u trajanju od skoro 900 dana. Rane se nisu dale lako zaceliti, ali u jeku industrializacije i borbe za oporavak, nekoliko meseci pre smrti diktatora Josifa Staljina, rodio se Vladimir Vladimirovič Putin.

Kao dečak nije prolazio kroz lako detinjstvo, naučio je, veli, da udari prvi kad je sukob neizbežan, te je oblikovanje takvog karaktera u gradu u kojem je vladala borba za opstanak stvorila ličnost koja je danas ikona ruske politike, te samim tim i oblikovanja sveta.Imao je sreću da može na studije, te je diplomirao u rodnom gradu 1975. prava i odmah se pridružio KGB-u.

Mladi agent je bio svedok spore, ali sigurne propasti SSSR—a, nije rapidno napredovao u državi ogrezle u birokratiji, zemlji koju su gradili tinejdžeri, a iste je vodili i pola veka kasnije.

Prvi važniji zadatak Putin dobija 1985. kao agent u Istočnoj Nemačkoj, u Drezdenu i tamo je do 1990. Svedočio je dakle padu Berlinskog zida i ponovnom ujedinjenu države, koja je harala podno Lenjingrada ne mnogo pre njegova rođenja.

Formalno napušta KGB 1991. i kreće da se bavi politikom u svom rodnom gradu, koji je vratio svoje staro ime dato po osnivaču Petru Velikom.

Raspadom SSSR, Putin se našao pored Jeljcina, a to je značilo imati četvore oči otvorene, jer novi predsednik Rusije kao samostalne države, po mnogo čemu nije bio dorastao zadatku. Putin postaje direktor FSB-a, kao naslednice KGB-a, a nakon toga i premijer avgusta 1999., na predlog Jeljcina.

Putin je kao premijer 1999. godine pokrenuo Drugi čečenski rat nakon napada čečenskih separatista na Dagestan i niza bombaških napada u Rusiji. Rat je vodio veoma oštro, uz teške vojne operacije i velike žrtve, a uspeo je da slomi otpor i vrati Čečeniju pod kontrolu Moskve. Taj rat mu je značajno podigao popularnost i pomogao da postane predsednik.

Oktobra 1999., nakon ostavke Jeljcina, postaje vršilac dužnosti predsednika Rusije.

Jelcjin i moćna mašinerija guraju Putina kao kandidata za predsednika na izborima u martu 2000. te on postaje i formalno predsednik.

Od tada do danas je biran za predsednika 4 puta, bivajući jednom premijer. U toku mu je predsednički mandat do 2030. godine.

Promenama Ustava iz 2008. predsednički mandat traje šest godina (do tada je trajao četiri), a mandat u Državnoj Dumi pet godina (do tada trajao četiri). Predlog izmena podneo je, tada premijer, Dmitrij Medvedev.

U februaru/martu 2014. godine, nakon krvave smene pro-ruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča u Majdanu, Putin je naredio vojnu intervenciju na Krimu. Ruske snage su brzo preuzele kontrolu, a 18. marta 2014. Putin je potpisao ugovor o pripojenju Krima Rusiji. Taj potez je u Rusiji bio veoma popularan i značajno mu je podigao rejting! Prema istraživanjima iz juna 2015., nakon aneksije, Putinu je podršku davalo čak 89 odsto Rusa.

Putinov rejting trenutno se kreće između 68 i 76% (zavisno od ankete), što je neverovatna brojka za nekoga ko je toliko dugo na vlasti. Razumimo da uspesi države, ekonomsko i vojno jačanje vrlo često ne pariraju negativnom raspoloženju prema dugovečnim liderima.

Na izborima za Državnu Dumu u septembru 2026. njegova stranka Jedinstvena Rusija osvojila je 58,2% glasova i 349 od 450 mesta, čime je zadržala ustavnu većinu.

Putin je lider koji je Zapadu i najomiljeniji i najomraženiji. U pravoslavom svetu, ali i slobodarskim zemljama istoka u Putina se gleda kao u uzor, Moskva se pita za savete i pomno se slušaju njegove reči. Ruski narod pokazuje jasno svoje raspoloženje prema predsedniku Rusije, a njegova dugovečnost, rezultati i jako visok rejting jesu neverovatna i retka istorijska fuzija podobne ličnosti i zemlje koja je ište u teškim vremenima kako bi vratila staru slavu. To su danas Putin i Rusija. Mnogi bi kritikovali izjednačavanje lidera i zemlje, ali u ovom slučaju i jednom velikom istorijskom trenutku u kojem živimo, daću sebi za pravo da kažem da je Putin jednako Rusija i obrnuto.

BONUS VIDEO: RUSI POKAZALI SNIMAK: Dron kamikaza uništio haubicu francuske proizvodnje