Koliko je samo romantično izgledao dolazak Džemija Vardija u maleni Kremoneze… Nekadašnji engleski reprezentativac i tvorac istorijskog čuda u Premijer ligi kada je kao prvi strelac predvodio Lester do titule, nije odoleo velikom izazovu. Prihvatio je poziv sa Apenina i prvi put u karijeri napustio Ostrvo. Iako iza sebe ima uspešnu sezonu sa sedam golova na 29 utakmica, klub iz Kremone nikako nije mogao da se sačuva u Seriji A. Ispali su, a samo nekoliko dana kasnije Vardi je podigao sidro i vratio se u Englesku.
Budući da je svet dobro upoznat sa karakterom slavnog napadača koji nema problem da igra i drugoligaški fudbal ako mu prija okruženje, njegov odlazak iz Kremonezea nema nikakve veze sa finansijama ili takmičenjem. O čemu se zapravo radi Vardi je otkrio u prvoj epizodi svog novog podkasta. Iako se na terenu smeškao i izgledao vrlo zadovoljno, Englez je zapravo bio vrlo neprijatno iznenađen praksom u italijanskim klubovima.
Izneo je Vardi brojne informacije o Seriji A i tamošnjem pogledu na fudbal, posebno mu je smetalo što se sportski direktor meša u sva dešavanja unutar kluba, čak iako to nije u opisu njegovog posla.
– Kakav je italijanski fudbal u poređenju sa engleskim? Reći ću vam iskreno. Mnogo je sporiji i previše se pažnje poklanja odbrani. A treninzi su bukvalno neprekidni: samo trčiš, trčiš i trčiš. Onda dođe dan utakmice, a ti nemaš nimalo snage. To uopšte nije prijatno kada imaš 38 ili 39 godina, zar ne? Ali problem nije bio samo u meni, tamo sistem tako funkcioniše. Povrh svega, sportski direktor se meša u svaku sitnicu, to je potpuna ludnica – rekao je Vardi.
EPAImages
Iako mu uloga sportskog direktora nije bila jasna, preko toga bi možda i mogao da pređe, ali nikako nije mogao da se navikne na tempo treninga. Vardi otkriva da klubovi u Seriji A nemaju nikakav odnos prema oporavku i pripremi utakmica već je sva pažnja usmerena ka izuzetno zahtevnim treninzima.
– Pred utakmicu sa Bolonjom uradili smo ono što je u Engleskoj sasvim normalno – dobili smo slobodan dan posle prethodnog meča. Svi smo na teren izašli odmorni i sveži, pobedili smo 3:1 i svi su bili u ekstazi. Pomislio sam da smo konačno shvatili recept i da nastavljamo tako. Ali ne, odmah nakon toga smo se vratili svakodnevnom mukotrpnom treningu jer je, navodno, sledeća utakmica bila previše važna. Pa kako to? Svaka utakmica je važna, nema nikakve razlike, bar ja tako gledam na stvari.
Kao što rekosmo – Vardija je uvek krasio osmeh. Nikada se nije bunio i žalio, treneri su u svakom momentu znali šta od svog napadača mogu da očekuju, a razlog leži u činjenici da ga je, kako sam kaže “fudbal spasio”.
– Ja pružam maksimum samo kada se zabavljam. Čovek mora da se smeje. Uvek sam se smejao, čak i kada sam sedeo na klupi u nižim ligama. Nikada nisam digao ruke od svega i to mi se na kraju isplatilo. Fudbal me je bukvalno spasao. Imam u sebi taj neki prekidač za samouništenje; lako sam mogao da skrenem na totalno pogrešan put i ko zna, možda bih završio i u Alkatrazu – podvukao Vardi.
