PUCANjE plodova trešnje u fazi zrenja jedan je od najvećih noćnih mora svakog voćara. Ovaj fenomen se obično dešava tik pred berbu, kada su ulaganja u proizvodnju maksimalna, a plodovi najosetljiviji. U samo nekoliko sati, dugotrajna kiša može uništiti kompletan trud i pretvoriti vrhunski prinos u tehnološki otpad.
Foto: Alexandr Steblovskiy / Alamy / Profimedia
U ovom tekstu detaljno analiziramo koji faktori uzrokuju pucanje, kako izbor sorti i podloga utiče na otpornost, i kolike gubite ovaj problem donosi voćarima širom Evrope.
1. Glavni faktori koji utiču na pucanje plodova
Pucanje trešnje je složen fiziološki proces, a ne samo mehanička reakcija na vodu.
Glavni uzročnici su:
Voda na pokožici ploda (Osmotski pritisak): Kada kiša padne na zreo plod, voda kroz pokožicu (kutikulu) ulazi u unutrašnjost usled razlike u koncentraciji šećera. Ćelije mesa ploda naglo bubre, a pokožica ne može da izdrži taj pritisak.
Naglo usvajanje vode preko korena: Ako nakon sušnog perioda usledi obilna kiša ili prekomerno navodnjavanje, koren pumpa velike količine vode u plod, što stvara ogroman unutrašnji turgor.
Faza zrenja: Kako plod zri, sadržaj šećera raste, a pokožica gubi elastičnost i postaje tanja, što trešnju čini maksimalno osetljivom u poslednjih 10 do 14 dana pred berbu.
Tip pucanja: Razlikujemo pucanje oko peteljke (prstenasto), na vrhu ploda (apikalno) i uzdužno pucanje, koje je ujedno i najrazornije.
2. Razlika među sortama: Koje su najotpornije?
Genetika igra ključnu ulogu. Sorte se drastično razlikuju po anatomskoj građi pokožice, gustini stomata i elastičnosti ćelija.
Savet za voćare: Prilikom podizanja novih zasada u rejonima sa čestim prolećnim kišama, akcenat uvek treba staviti na sorte poput Regine i Kordije.
3. Uticaj podloga na pucanje plodova
Izbor podloge direktno diktira bujnost stabla, ali i dinamiku usvajanja vode i kalcijuma, što direktno utiče na čvrstinu ploda.
Slabobujne podloge (Gisela 5, Gisela 6): Ove podloge donose raniji i obilan rod, ali plodovi na njima brže nakupljaju šećer i imaju tanju pokožicu. Zbog plitkog korenovog sistema, podložnije su naglim stresovima usled oscilacija u vlazi zemljišta, što može povećati rizik od pucanja ako navodnjavanje nije savršeno izbalansirano.
Bujne podloge (Divlja trešnja – Prunus avium, Mahaleb): Imaju dubok koren i bolje amortizuju nagle potrese sa viškom vode u zemljištu. Plodovi često sazrevaju nešto sporije i ravnomernije, što im daje blagu prednost u kritičnim momentima, ali su ovakva stabla teža za menadžment i zaštitu.
4. Ekonomski gubici: Koliko nas košta kiša pred berbu?
Ekonomske štete od pucanja plodova mogu biti totalne. Ispucali plodovi gube svaku komercijalnu vrednost za svežu potrošnju i mogu se koristiti samo u industriji prerade (destilerije, džemovi), gde je otkupna cena minimalna i često ne pokriva ni troškove berbe.
Gubici se manifestuju kroz tri segmenta:
Direktan gubitak prinosa: U kišnim godinama procenat ispucalih plodova bez zaštite može iznositi od 30% do čak 80%.
Troškovi sortiranja: Radna snaga mora ručno da odvaja oštećene plodove na traci, što drastično usporava pakovanje i poskupljuje pripremu za tržište.
Sekundarne bolesti: Na mestu pukotine momentalno se naseljava trulež plodova koja se u gajbicama brzo širi i na zdrave plodove, ugrožavajući izvoz.
5. Regionalne razlike: Kako se sa ovim bore u Evropi?
Problem pucanja trešnje nije svuda isti, jer direktno zavisi od klimatskih karakteristika evropskih regija.
Južna Evropa (Španija, Italija, Grčka, Turska): Ove zemlje imaju prednost stabilnijeg i suvljeg proleća u fazi berbe. Pucanje se dešava ređe, uglavnom usled lokalnih nepogoda, pa se proizvodnja u velikoj meri i dalje oslanja na otvorena polja bez skupih pokrivki.
Centralna i Severna Evropa (Nemačka, Poljska, Belgija, Holandija): Zbog čestih atlantskih ciklona i letnjih kiša, rizik je ogroman. U ovim zemljama je proizvodnja trešnje bez protivkišnih sistema (folija) postala ekonomski neodrživa. Skoro svaki komercijalni zasad visoke tehnologije je pokriven.
Region Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska): Nalazimo se u tranzitnoj zoni gde su proleća postala izuzetno nepredvidiva usled klimatskih promena. Sve češći ekstremi (suša pa nagli pljuskovi u maju i junu) primoravaju domaće voćare da investiraju u folije i hemijske tretmane na bazi kalcijuma i biljnih voskova kako bi osigurali plasman na zahtevno evropsko tržište.
Zaključak: Kako preduprediti problem?
Pucanje trešnje se ne može potpuno sprečiti, ali se rizik može svesti na minimum. Rešenje leži u kombinaciji izbora otpornijih sorti (poput Regine), pravilne ishrane kalcijumom tokom razvoja ploda (što ojačava ćelijski zid), kontrolisanog kap-po-kap navodnjavanja (da se izbegnu šokovi) i, kao krajnje i najsigurnije mere, postavljanja protivkišnih mreža i folija.
(Poljoprivreda.info)