Ovogodišnji Sajam suhomesnatih proitvoda poznatiji kao Pršutijada, koja se održava 24 put, u zlatiborskom selu Mačkat, počela je zdravicom dečaka Todora Delića.
– Diko naša, nazdravlje ti ova čaša… Ognjište ti čuvali čast i obraz roda i svojeg poroda, i štale, i košare, i torovi i obori. Sve ti puno bilo i rikalo, skičalo, meketalo, blejalo, kokodakalo… Salaši i ambari prepuniti bili, miševi se gostili, nikada ne postili, mačke vredno radile pa se njima sladile! Živeli! – nazdravio je mladi Todor.
Destina izlagača je već spremno da ponudi svoje suhomesnate đakonije za naredna tri dana. Jovana Radojičić, čije je domaćinstvo ove godine proglašeno za najbolju proizvodnju svinjske pršute, a prošle godine za goveđu pršutu, kaže da je potrebno puno rada i truda, i da se oko dva meseca spremaju ovaj sajam. Njeno zadovoljstvo za osvojenu nagradu je preveliko.
– Ovo je pre svega porodična nagrada, jer se svi u kući bavimo ovim poslom. Prvi je počeo pradeda Velimir, nastavio deda Živorad, pa tata Aleksandar i majka Kosana, a tu smo i moja dvojica braće Veljko i Strahinja, sestra Sofija i ja – kaže Jovana.
Ovaj posao, prema njenim rečima, nije baš lak.
– Težak je to posao, mora svakodnevno da se radi, svakog dana da se ustane rano, da se naloži vatra, da se ode na pijacu, vrati kući, da se opet sve to posoli, naniže, treba dosta truda, ali opet kada radimo svi zajedno u kući, sve je dosta lakše. A najbolje je kupovati sirovinu od ljudi koji žive bizu nas, koji uzgajaju stoku. Ovaj sajam nam znači dosta, pogotovu ove nagrade, jer ljudi sa strane čuju za to i prepoznaju nas na drugim manifestacijama – kaže Jovana.
Sajam suhomesnatih proizvoda u Mačkatu Foto: Kurir/Z.G.
Najbolji proizvođač goveđe pršute na ovogodišnjoj Pršutijadi je proizvodnja porodice Radomira Šopalovića iz Mačkata, a slanina nastala iz ove kuće je osvojila drugo mesto. Kao i u mnogim domaćinstvima i ovde proizvodnja suvog mesa ima dugu tradiciju.
– Još deda Milojko je krenuo sa ovim poslom i bio među prvima. Imao je kuću, štalu i sušaru, a zatim je moj otac Radomir napravio kasapnicu i modernizovao celu priču. Sada mi naslednici idemo napred, ali sve pridržavajući se tradicije – kaže Radomirov sin Nebojša, koji sa suprugom Sanjom vredno služi posetioce sajma.
Nebojša, koji je već dobro savladao ovaj posao, kaže da bi pršuta bila dobra i kvalitetna prvo mora meso da bude kvalitetno i dobro, i sveže.
– Drugo, što utiče na kvalitet pršute je naša receptura, ali i naš kraj poznat po ruži vertrova. I na kraju ne sme se žuriti sa celim tim tokom proizvodnje. Meso mora da se dobro usoli, da tako odstoji, pa dobro da se rasoli, na sušenju da bude u početku jako slabo vatra, a posle malo jača. Sušenje zavisi od komada, a nijedno meso nije isto. Kad je hladnije vreme sušenje traje i do mesec dana. Najbolji su volovi od 4 do 5 godina. Mi imamo dosta naših bikova, a ove godine smo krenuli i malo drugačije, držimo junice i krave, u sistemu ispust, bez koncetrata i silaže. To će napravit malo veću razliku – kaže Nebojša.
Slađana Šopalović iz domaćinstva Dragomira Šopalovića, kaže da se već 40 godina bavi ovom proizvodnjom, da su ona i suprug druga generacija, a posao nastavlaju naslednici. Njihove stelje su posebno privukle pažnju posetilaca.
– Za stelju je najbolja ovca od 60 do 70 kg. Kada se zakolje povade se sve kosti, tako da ostane cela ovca. U soli stoji oko 7 dana i posle se rasoili u vodi da ne bi bila preslana, a zatim se stavlja u sušaru. Da bi stelja ostala široka, da se ne bi skupila, pozadi stavljamo drenovo drvo od kraja do kraja. Tako se suši 15 do 20 dana – kaže Slađana Šopalović.
Pažnju je privukao i najveći komad slanine na Pršutijadi. Njegov vlasnik kaže da je nastao od svinje teške 300 kg.
Cene
Goveđa pršuta 3.000 dinara, svinjska pršuta 1.800 dinara, slanina i kobasica po 1.400 dinara, stelja 2.400 do 2.500 dinara, čvarci od 1.600 do 1.700 dinara, kavurma i pihtije po 800 dinara. Posetioci se mogu počastiti i prasećim i i jagnjećim pečenjem, koje košta 2.500, odnosno 3.000 dinara po kg, a dok porcija kupusa ili sarmi košta 800 dinara i kuvana kolenica 1.500 dinara.
Nagrade
Strčni žiri je dodelio sledeće nagrade:
Najbolja goveđa pršuta je Radomira Šopalovića iz Mačkata, drugo mesto je pršuta Mitra Marića iz Mačkata i treće mesto je Aleksandra Čelikovića iz Kačera.
Najbolja svinjska pršuta je Kosane Radojičić iz Mačkata, srebrnu medalju je osvojila Jelena Stojanovića iz Mačkata i bronzana medalja je pripala Iliji Stojanoviću iz Krive Reke.
Najbolja slanina je Nikole Brkovića iz Kačera, drugo mesto je pripalo Radomiru Šopaloviću iz Mačkata i treće mesto pripada Petru Šopaloviću iz Mačkata.
U kategoriji proizvodnje stelje zlatnu medalju je osvojio je Vladimir Andžić iz Mačkata, drugi je Petar Šopalović iz Mačkata i treći Dragan Stojanović iz Mačkata.
Najbolju kobasicu pravi Marko Stojanović iz Mačkata, drugo mesto je pripalo Nikoli Brkoviću i treće mesto je pripalo Jeleni Stojanović iz Mačkata.
Manifestaciju je svečano otvorio predsednik opštine Milan Stamatović, koji je poručio da kao nosioci lokalne vlasti imaju obavezu dužnost i odgovornost da ravnomerno razvijaju kompletnu teritoriju opštine.
– Sa ponosom ističem da je ovo jedna od retkih opština koja beleži porast broja stanovnika u današnje vreme kada se prazne i veliki gradovi, a da ne pričamo šta se dešava u malim mestima kao što je opština Čajetina. Mi smo se u teškoj utakmici, u teškim uslovima, izborili da sami iskoristimo svoje resurse i da sami sve ovo stavimo u funkciju. To treba svima da bude zvezda vodilja, neki smer kojim treba da idemo – rekao je između ostalog Stamatović i podstio koliko opština ulaže u infrastrukturu sela.
