уторак, 07.04.2026, 19:51 -> 20:10
Извор: Радио Београд
Отварање ратишта на Блиском истоку резултирало је порастом цена нафте и гаса, али и шестомесечног еурибора, који је кључан за обрачун камата на стамбене кредите у региону. Професор Београдске банкарске академије и виши научни сарадник у Институту економских наука Душко Бодрожа истиче за Радио Београд, да, иако нема разлога за панику, грађани морају бити знатно опрезнији при задуживању.
Професор Бодрожа саветује: Кредит је животна одлука, не задужујте се до максимума који банка одобри
Геополитичке тензије поново су узбуркале финансијска тржишта. Према речима професора Бодроже, еурибор се може посматрати као “температура новца“ у еврозони. Када та температура расте, новац постаје скупљи, а банке тај трошак преносе на клијенте кроз више камате.
“Важно је нагласити да се промене не дешавају истог тренутка. Грађани често имају утисак да ће им рата порасти преко ноћи, али у пракси се то дешава спорије. Камата се не мења свакодневно, већ у роковима дефинисаним уговором, најчешће на сваких три или шест месеци“, каже Бодрожа уа емисију “У средишту пажње”.
За грађане који имају кредите са променљивом каматном стопом, раст еурибора директно повећава месечну обавезу. Бодрожа наводи пример за кредит од 50.000 евра са роком отплате од 15 година.
“Ако је фиксни део камате (маржа банке) 2 одсто, а варијабилни део 2,5 одсто, што приближно одговара садашњој вредности еурибора, укупна камата је 4,5 одсто. У том случају, месечна рата ће бити већа за нешто више од 28 евра. На годишњем нивоу, то је додатних 336 евра трошка за буџет“, рекао је професор.
Према подацима Удружења банака и НБС, у Србији око 166.000 грађана отплаћује стамбени кредит, а просечна задуженост износи око 42.000 евра. Подаци РГЗ-а показују да се данас сваки трећи стан купује из кредита.
“Мој први савет је да грађани не гледају да ли могу добити кредит данас, већ да ли га могу враћати у будућности, чак и у условима када дође до погоршања економске ситуације. Свако треба да постави питање: ’Шта ако ми рата порасте за 10 или 20 одсто?’ Ако то можете нормално да поднесете, онда сте добар кандидат за кредит“, поручује професор Бодрожа.
Додаје да се никада не треба задуживати до максимума који банка одобри, већ оставити простора за непланиране трошкове попут губитка посла или проширења породице.
Док евроски кредити зависе од еурибора, динарски зависе од референтне каматне стопе НБС. Наша Централна банка прати одлуке Европске централне банке, инфлацију и глобалне ризике.
